Prosvetni glasnik

54

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

0 одредбп страна света требали су г.г. иисцв ма.то вшпе нроговорити. Они су научили ђаке да сазнаду на карти стране евета а иропустили су т<у учинити прво у отвореном нољу. Иоја.м брда н шгаиинс .је код њих .једно' исто, а то је иогрешно. Услед таквог схватања нроизашле су и доцне неколпке омање грешке, које сам им у тексгу уџбеника местимице псправљао. Онп. ће то без сумње разгледати ла у другом издању и те ситне замерке избећи.. Мишљења сам исто тако, да г.г. нисци нису требали сливове Колубаре и Нишаве издвајати из сливова Саве и Јужне Мораве, јер се тиме сливовп иоследњих двеју река цепају на два дела и губе целине, које треба да имају.. Језик је у уцбенику чист и леп, стил врло лак и разумљив. Техничкљ страна одлична: артија јака и Фина, слова крупна, картице и остале слике јасне и врло лепе. Све скоро у овом уџбенику тако је добро да га с пуно права можемо ставити у ред напгах најбољих уџбеника. С тога сам мишл.ења. да га Главни Просветни Савет може иримити за школски уџбеник. Београд 16.. септембра 1902 г. Главном Просветном Оавсту нонизан Др. м. в. СмнљаннК професор.. Према овоме ре#ерату г. д-ра Манојла В. Смиљанића и лрема; предњем реФераху д-ра Стевана М. Окановића Савет је мишљења: да се овај Земљопис може употребљавати као привремени уџбеник у трећем; разреду основних шкода. Г. д-ру Смиљанићу, у име хонорара за реФеровање о оврме Уе.м.ЋОпису одређено је петнаест (15) динара, а г. д-ру Окановићу десет (10} динара. VII Прочитан је реФерат г. нроФесора д-ра Манојда 13.. Смиљанића о „Земљопису Србије и сриских земаља, за IV разред основне шкоде" од Мих. Јовића и Дим. Ј. Путниковића. РоФерат г. д-ра Манојда В. Смиљанића гдаси:. Гиавном Просветиом Савету Прочитао сам Земљопис Србије и Српских. Земаља. за, IV раз. осиошшх. школа од Мих. Јовића и Д. Путниковића учптеља грађ. школа. који ми је на иреглед и реферисање послат и имам част о истом с.мдећи извештај поднети. Према програму за IV раз. основних школа уџбеник овај садржи знање о Србији п српским земљама. Србија ј,е израђена опширно а. остале срискеземље кратко али .јасно. Градиво Србије нодељено је па. трн дела: један мали одељак, који говори о граници, велииини, новршини. н клими. Србије, дошао је на ирво место; затим окрузи иа друго. а иа иослетку општи нреглеД Србије но нланинама, рекама, становништву, његоввм занимању,. главним одликама и. обичајима на треће место. Мени се не доплда баш. најбоље овакав распоред материјала, .јер држим да је боље а и природније је кад се Србија ирегледа ирво као целина на тек после тога у иојединим њеним деловима. т. ј. ио окрузима. Г.г. иисци урадили су овде обратно. Даље,. у оном ирвом кратком, одељку говори се иоред граница Србијо још и о клими њено.ј али тако. као. да је појам климе био деци пре тога потнуно иознат.. Међу тимтако нс стојш