Prosvetni glasnik

ГАДТћА ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА ОО

у ствари, јер реч кдима долази овде нрви пут у уиотребу и онда је била дужност г.г.- нисцима да даду деци татао објашњење о њој и љеном иојму. У другбм делу, где се говори о окрузима, сназио сам на стр. 40 једну грешку, која се односи на планину Јелицу. За н>у се, на име, каже да се грана од Коиаоника, док међу тим не само она него и друге планине око н>е леже далеко и одвојене су од њега потпуно ибарском клисуром. У овом се делу поред описа нојединих округа находи уза сваки од њих мала картица, на којој су границе, планине, реке, и главна места дотичног округа. Трећи део, који говори о осталим српским земљама, кратак је и прегледан. Поред сваке области находи се такође картида и ионека слика ношње, обичаја итд. из дотнчне области. Ове картице су исто онако као и оне за округе у Србији врло јасне али неке и нетачне. Планина Чврсница на пр. на карти Босне и Херцеговине не лежи онде, где су је нацртали, него јужније, нрема углу Неретвиног скретања на југ. На карти Ст. Србије и Маћедоније Пећ и Дечанн не леже северно од Проклетије, као што је код њих нацртано, него источно од ове пданине. Битољ лежи источно а не западно од Неречке Планине, као што је на карти. Еачаник треба да је представљен у виду клисуре а не као нланински ланац итд. Напослетку на стр. 80 погрешно је речено, да је Нпџе висока планина, од које се протежу нланине у полукруг на исток те деле Ст. Србију од праве Маћедоније. Ниџе .јеете велика планина, али лежи ниско у Маћедонији, те према томе ни она ни какав ланац, који је са њом у вези, не деле Маћедонију од Ст. Србпје. Језик је у овом уцбенику леп и чист, -стил лак и разумљив, исто онако као и у Земљопису њиховом за III раз. основних школа. Обративши г.г. нисцима пажњу иа ово неколико грешака у овом пздању ја сам уверен да нх у другом издању неће никако бити и онда ће и овај уџбеник њихов моћи стати у исти ред са оним из III разрсда. Но и поред ових грешака и напомена ја сам ипак мишљења да се овај уџбеник може и овакав, какав је сада, сматрати као добар и с тога држим да га Главни Просветни Савет може примити за школски уџбеник. 20 септембра 1902 г. Београд. Главком Просветном Савету понпзан Др. М. В. Смиљаннћ професор. Према овоме реФерату г. д-ра Смиљанића и нрема нредњем реФерату г. д -ра Окановића Савет је мишљења: да се овај Земљоиис може употребљавати као иривремени уџбеиик у четвртом разреду основних шкода. Г.. д-ру Смиљанпћу, у име хонорара за реФеровање о овоме Земљо- ■ нису, одређено је четнаест (15) динара, а г. д-ру Окановићу десет (10) динара. VIII Прочитан је реФерат г. проФ. д-ра Манојда Б. Смиљанића о. ,Земљонису Ераљевине Србије, по речним сдивовима, за ученике и учениде III разреда основне шкоде" од Мидана Храбреновића и Владимира Т. Симића, учитеља. РеФерат г. д-ра Манојда В. Смиљанића гласи: