Prosvetni glasnik

56

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Г<лавном Просветиом Савету Враћајућн под ■/. Главном Просветном Савету Земљоиис Краљевине Србије, којн су за III раз. основних школа удосилп учптељи Милан Храбрено-^ впћ п Владимпр Спмпћ, а који ми је у рукоипсу на прегдед послат, част ми је о истом следећи реферат иоднетп. И овај уџбеник садржи два дела: оптнти п посебни. Општи се део занима са претходним знањем ГеограФије а посебии са речним сливовима, обоје, разуме се, у обиму ирограма за III разред. У другом делу г.г. писци иоказали су више успеха него у првом. У овом првом делу има две стварп: размер са размернивом и клима, које нису требале ни ућп, јер их деца сигурно неће разумети. Ионека објашнења у општем делу нису бида најтачнија а понека опет нису би.га најјаснија, но читајући рукопис ја сам ове грешке плавим плајвазом поправио, тако да се после овог и ова.ј део може као добар сматрати. Посебни део у ком се говори о речним сливовима израђен је иажљиво и без замерке. Уза сваки слив находи се по једна картица овога слива, на којој су представљене идалине, реке, путеви и важнија места, но без номенклатуре, што такође није рђаво. После описа свакога слива находи се но неколико питања, која се односе на објекте његова садржаја. Г.г. ннсци су поред номена знатнијих историјскмх места истакли људе н јунаке њихове и дали но један илн више деиих иатриотских описа дагађаја и дичностн, али не са сликама као у Јовић-Путинковића земљопису. Како општп тако и ио.себни део исиао је мало опширнији него код Јовић-Путннковића, но ја ипак држим да то неће бити много за III. разред основних школа. На крају уџбеника находи се додатак у ком је кратак преглед Србије према подели реке Мораве, за тим обласна имена неколикнх покрајина п напослетку неколико речи о управи, застави и грбу Србије. Књизи је нрнложена и једна картица Србије, на којој је убележено све оно, што је у иоједине сливове улазило, са нарочитим смером да се с.швови речни у укунном лрегдеду што боље маркирају. Језик би могао мало бољи бити. Убеђен да ће г.г. писци моје примедбе и поиравке, које у осталом иису зедике и многрбројне, пре штампања драговољно иримпти, ја и овај уџбенпк сматрам као добар и мишљења сам да га Главни Просветии Савет може примити за школску књигу. 16. Септембра 1902. г. Београд. Гдавном Нросветном Савету цонизан Др. М. В. Смиљанић проФесор. Према ономе роФерату д-ра М. 1>. Смиљанића и према предњем ре•Ферату г. д-ра Ст. М. Окановића Савет је мшпљења: да се овај Земљоиис може уиотребљавати као привремени уџбеник у трећем разреду основних шкода. Г. д-ру М. В. Смт&анићу, у име хонорара за реФеровање о овоме Земљопису, одређено је иетнаест (15) динара, а г. д-ру Ст. М. Оканонићу десет (10) динара. IX Ирочитан је реФерат г-ђе Анђедије С. Аћимовића и г. Драг. К. Антића о кећем и мањем издањукњиге: „Домаће Газдинство" од г-ђице