Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВКТА

57

,/Т>убиде Сладојевићеве, која је мо.шла да се мање издање ове њене књиге препоручи за уџбеник у Девојачким ЈПколама а веће издање исте књиге да се [Јрепоручи за књижнице народних, грађаиских и виших женских школа. РсФерат г-ђе Анђелије С. Аћимовића и г. Драг. К. Антића гласн: Главном Просветном Савету Писмом од 5. новембра 1901. г. СБр. 70. Главни Просветни Савет изво.гео нам је послати на преглед ман.е н веће издање књнге „Домаће Газдинство" од Љ. Сладојевићеве и питати за мшпљење, да ли се мање издање доже употребити за тдбеник у Девојачким Школама, а веће препоручити за вњижнице Нар.одних, Грађанских и Вгопих, Девојачких Шкода. Прегледавши оба издања, слободни смо поднети Главном Просветном Савету следеће своје мишљење: I. Мање издање, које тражи г-ђца Сладојевићева да се употреби за уџбеник у Дев. Школама, садржи од речн до речи прештампан нрви део нз већег издања само без прнступа и додатка. Дакле, оба издања, и мање и веће, јесу једно исто дело (само је мање издање нрва половина већег), што значи, да г-ђца Сладојевићева моли, да се једна иста књига препоручи и за књижнице Народних, Грађанских и Дев. Школа и за уџбеник у Девојачкнм Школама, а то је немогућно. Мање издање овакво какво је не може бити уџбеннк из Домаћег Газдтшства у Дев. Школама из ових разлога: 1., Оно не садржи све што се тражи наставним програмом, који је саставио Гл. Просв. Савет. У великом издању тек налази се разбацано оно што се наставним програмом тражи поред осталога што п не улази у обим Дом. Газдинства. Ово је к сама г-ђца Сладојевићева увидела н ставила на мањем издању у напомени. да „оба дела већег издања садрже програм на-ставни, за то ће се оба дела уједно повезати и издати у поирављеном издаау." Даље, у оба издања не налази се оно што тражи оншги део наставног протрама. а и што има слабо је разрађено сем чланка о распореду времена. Овај општи део, по иашем мишљењу, но сме никако изостатк, јер он има да развије свест, убеђење, уверење о важности Дом. Газдннства. БоЗ тог убеђења, које треба данас да замени инстинктивну нобожност, која је побожност покрета.1а и одржавала, чинила добрим домаћицама наше старе мајко, —- рад у кућп и породнцн, од ког зависи материјални н морални напредак породични н народни, остаће н даље незнатан, занемарен. Отуда наше жснскнње из дана у дан све вшпе и занемарује домаће нослове и стиди их се. А такво потребно •убеђење може да развије уџбеник онда, кад упозна децу еа разним погребама човечјим, личним и друштвеним; са тпм, шта се може у породици и друштву етрћи мудрим економиеањем; са рђавим резултатима неразумног економисања код појединаца, друштва, народа; са потребом изучавања разумног економисања у нанГем народу, дотичућн се добрих и рђавнх особина које номажу и спречавају мудро газдовање; еа тпм, шта значн штедети, економисати у појединим иословима домаћим ит.д. ит.д. И то све да се илуструје примерима, како би се деца одушевила за кућевне послове, те их иочела теорнски и практички изучаватн. А ако деца не добију ови.м општим дслом иојам о важиости изучавања Дом. Газдинства, и ако уче на памет поједипо домаће по■слове без научног објашњавања, деца ннти ће хтети нити умети разумно