Prosvetni glasnik

68

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

, јави оригиналне бедетристике и овако резоновати. и чини ми се са \ успехом. \ . * * * ФидосоФија 18 в. није годида уметничком стварању у опште, па разуме се да се ни у књижевној уметности нису радо обрађиваде теме из народног живота, већ највише оцртаване неке опште особине човека без нарочитог обзира и на народне особине. Зато је у том философском веку бндо маж) књижевних дела где је уметнички приказан некн важнији моменат из народног живота. Тако је било у Немачко.ј, тако у Француској. Па није могло бити друкчије ни у нашој књижевности одсека Доситијева све док није у друштву и књижевностима западне Европе завдадао други дух и укус. Кад је на место фнлософијс 18 в. постао, као општи духовни покретач, патриотизам и романтизам, онда је настало у свему друкчије: место философских размишљања о човеку и свету дође рад слободне маште и јаког осећања скоро у свима гранама духовног делања. После тога духовног прекрета јавише се у науци и литератури као веома омиљене песме: народна прошлост и живот у разним гранама. И у првој половини 19 в. — старање за народност — поста као нека заветна мисао (нарочито у Немаца и Словена) коју је ваљало остварити не само војничком борбом него и радом и у свима другим правцима. За народним покретом немачким јавља се и словенски препорођај, или прво буђење словенске свести о својој заједници, а то је у словенских народа изазвало не само бурно одушевљење већ и многе, тешко остварљиве идеје: да се у словенству за неколико година поправи оно што је вековима кварено; да се словенска дезорганизација што пре замени јединством политичким, и брзо предузму радови на општем културном препорођају и јединству духовном свију Словена. Тада је постала идеја о панславизму и илиризму. Тој патриотској екстази за, народност — знамо из историје — морало се све ставити на службу, па наравно великим делом и наука а највише књижевност. Тај патриотски покрет, може се рећи у начелу, припремио је у Срба духовно расположење за Вукова дела; он је учинио да учени Славено-Серби, противници Вукови, одушевљено прихвате садржину усмене књижевности у Вуковим збиркама, јер се ту први пут јавио (у штампи) већи уметнички ириказ српске прошлости и живота. И са свим је било природно што је тај покрет створио и нов укус у Срнских. читалаца. Истина, Доситијева дела, преводи Мразовића, Јанковића и других још могаху задовољавати потребу читања — али првих десетина 19 в. то већ не беше и сувремена лектира, јер у њој није било и патриотских мотива, уметнички обрађених. Тај нови укус у читању био је убрзо задовољен делима Миловановим.