Prosvetni glasnik
НАУКА II НАСТАВА
225
Па кад је све то тако, зар шш не изгледају онда раденици модернн као иигмеји према величинама грчке енохе? Не, и то не стоји. Наука је преко њих, баш у самим тим обновама, ипак добила нечега новога, добила дух свој, онако исто као што човек добија природу своју од окодине своје. И као што су заслужни они који створише науку, тако су исто од не мање вредности људи, који се постараше да повољније прилике створе разграаавању и усавршавању њеном. Тако исто и људи, који нису творци великих идеја, могу имати значаја и наука од њих користи, ако радовима својим буду осигурали егзистенцију онога што је истинито, ако буду довољно жртава принели у борби са непознатим. Па и заблуде чак, које су у науци налазиле приврженика, ни мадо не бацаху љагу на њихове творце и приврженике, јер се нико не сме кривити и осуђивати за то, што је наш ум таке природе, а елементи које испитује таке, да се је из њиховог узајамног контакта родила каква заблуда. Може бити да мњење једног мисдиоца ни данашња наука не признаје, нити се који више на њих обазиро, али ми не смемо у то веровати јер имамо пред собом изреку, да нека заблуда има више вредности но каква истина. Ово добија свог значаја, ако се сетимо носледица ведиких, каквих заблуда, које су у свету вдадале, као и ништавних упдива извесних истина. На каквој истини људски ум заетане а на заблуди се само иривидно зауставља. Приврженик заблуде изазивље мислиоца на посао; обарањем забдуде ничу истине, а тиме наш ум добија све светлији и већи хоризонат. На овоме сам се месту зауставио мало на овоме једино за то, да бисмо на крају расправе могди дати само достојно место човеку са чијим се радовима хоћемо да упознамо. Из упоредног излагања Бошковићевих погдеда на науку и фидософију , којим се правцем кретали сви његови радови, моћи ћемо лако увидети место које он заузима поред чувених раденика европских. По схватању дубљине и значаја ироблема којима се он бавио и њиховог решења знаћемо колико му наука дзтује, као и то колико се он данас цени од научара и ФилосоФа. (Наставиће се) Коста Стојановик.
1ГРОСВЕТВИ Г .1АСНИК, I. књ., 2. св., 1903.
15