Prosvetni glasnik

376

просветни гласник

4. „ своја гледишта не можемо натурити читаоцима, ношто сј г ти читаоци већином људи од струке и у саму ствар, несумњиво, добро посвећени...." „Водити полемику и на даље по овој ствари илузорно је." (с. 107). Не знам само, ко „натура читаоцима своје гледиште," ја или мој парник? Ја само обрађујем своју градину. Своје гледиште, своје мишљење никоме не натурам. А задовољан сам, признајем, и са стручном а објективном оценом осталих другова, коју су они још одавна изрекли и већ дали: и о самој књизи као и о заподенутој парби, пгто поред наведенога тврде и неколика писма која о томе имам. „Човек се учи \Д0к је жив." Али, признајем, из онога реФерата и његове допуне „још реч две", нисам ништа научпо. Да лн то може, да ли то сме потврдити и противна страна, то нека пресуде сами читаоци. Тако исто нека сами читаоци процене и пресуде, да ли се мој реФеренат у овој парби служио истином као једином водиљом која нас, у сваком озбиљном и на^ учном раду, води напретку. б. Господин Јанковић Богдан у своме напису „још реч две" „обраћа пажњу на три ствари" (с. 107). Али, он под те „три ствари" није изволео изнети ни један навод из мога одговора нити из Ботанике, те да га пред читаоцима побије, као што би ред био, и као што сама ствар, у коју је увучен, захтева. И овде, као и раније у реФерату, он на своју руку крпи нешто; па онда то, што је сам скрпио, напада и обара! Онјена своју руку скрпио н све три оне тачке (на 107 с.) на које потом одговара. Радећн тако, он хоће да подметне мени његово неверно и неистинито излагање и представљање поједпних ствари, па се чак и жали да „изврћем" оно што је он тако јасно у своме реФерату написао и образложио!! Немојмо тако кроз маглу већ изиђимо на чистину где светли истина, под којом је тако ведроијасно. Та ено и реФерата, који заирема пуних 15 страна, а ено и моје Ботанике и мога одговора, у коме су наведени поједини цитати из г. Јанковићева реФерата; све је то сада и пред читаоцима, све је то сада и у рукама стручнпх читалаца, који се поређењем могу лако уверити да ја нисам, у своме одговору, ништа рекао на памет — као што г. Јанковић Богдан има обпчај да ради — већ сам само наводио његове речи, његова тврђења, која сам но том, а увек у друштву са читаоцем, проверавао и „редом побпјао." За што н г. Јанковић није тако урадио? Он нигде не наводи, у свом последњем саставу, моје тврђење на да за тим то моје тврђење, као неосновано и безразложно, нобије својим оправданим разлозима, већ се, као не знам ко, жалп на „извртање, подметање и иодвалу!" Богом дани рецензенат није до данас нигде и ничим доказао да му смемо веровати на његову голу реч. На иротив, онје својим дисањем доказао нешто сасвим друго, што ће се видети мало час. 6. Господин Јанковић Богдан у „Још реч две" склања се од Ботанике за више разреде средњих школа, склања се и од мога одговора на његов реФерат, јер ни о садржини те ботанике, ни о садржини тога одговора, не говори више ни подробније нити износи нове а противне разлоге. Склањајући