Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

377

•се од предмета, радп кога је парбу п започео, он се тако затрчао да сада управо не зна: ктда ће пре! Те овамо ће, те онамо ће, на пошто немаде куд, а он ти са Ботанике за випге рачреде стрча на Ботанику за ниже разреде наших гимназија, на и отуда побеже, и најпосле ее заустави у основној шкоди, и то у Француској основној школи! Трчкарајући гако, онје нретрчао преко 110, 111, 112 и једног дела 113 стране Просветног ГласниЕа. А то је таман половина целога написа. Због тога само, мораћемо се и ми задржати на томе мало подуже. '0 Француским основним школама добијају се друкчија знааа из јестаственице него ли што је то у нас. Са веома различном спремом улази једно Француско ђаче у најнижу класу једног тамошњег лисеја (с1аззе с1е зГхгете) која одговара нагием ирвом разреду гимназије (онда сћгззе <1е стдшете одговора нашем другом разреду гимназије,) 1 а еа свим друго знање доноси једно наше дете долазе&и из оснозне гиколе у гимшзију" (с. 110)'.... „Када француски ђак ступи у с1а5ве <1е 51Х1ете онда он зна из јестаственице много више од нашег основца, ценећи по уџбеницима, које је раније учио" (с. 111).... ђ У француском уџбенику за основну школу: Бесопз 4е сћозез зиг 1е8. уе^е1;аих ...мма за наше ученике нижих разреда гимназија толико новога, да се не би морало много додавати Од куда сада дете наше, које није добило јеетаственичког знања у обиму који обухватају ти уџбеници за с1а8ве с !е ћиШете, може учити у I и II р. са усиехом ио Ботаници, што ју је г. Јуришић тој настави наменио." (с. 111). ....Замислите сада нашег ученика I и II р. гимназије са г. Јуришићевол Ботаником у руци, кој и није добио она ранија знања у основној школи, нгто их је један Француски ђак морао у гимназију собом донети, замислите, велим, једног таквог нашег дечка, у каквим ће мукама бити са Јуришићевон Ботаником за ниже разреде у руци! Еако ће му онако леп уџбеник изгледати тежак и нејасан!" итд. с. 112. Господин Јанковић Богдан све то тако „јасно излаже," да се из свегв тога да извести: да он, као и његов снрежник, не зна, или неће навлаш да -зна, шта се и у коликом обиму учи из јестаственице, управо из ботанике у нашој основној_ школи! Ја им на то немам пгта да одговорим, јер нећу да их ја и о томе обавештавам. У место мене то ће им умети најбоље казати:

1 Пре две године, Доктор Л. Адамовић дисао је у »Наставнику•:* Е1етеп4а с1е 1>о4ат^ие употребљава се у Француској у петом разреду гимназпје!! Дакле нагаа деца ;у I разреду уче први пут ботанику и уче одмах оно, жто Французи уче тек у петом разреду Оно мало ботанитког знања, што поцрпу деца у основној школж, не рачунам, ј ер то исто учеидеца других народа у основним школама <( с. 302 ЕМтеп1;8 Ае ЂоГатџие нису _за ниже (а јоп! мање за најниже) разреде, него за више разреде." (с. 303 »Наставник« за 1900 г.). О тој француској књизи: Основи из ботанике (Е16теп(;8 Де ћоШидие) г. Јанковић тврди, да се она употребљава у с1а88е с1е сшсрпете (с. 111 и 112), у разреду који одговара нашем другом разреду гимназије. Тако је. Тује ствар г. Јанковић истинито представио, јер је боље познаје него његов спрежник. Тиме је и г. Јанковић лотврдио, да су горња тврђења доктора Адамовића била сасвим неистинита.