Prosvetni glasnik

378

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

..Наставни аланови и ирограми за народне школе у Краљевини Србији,-' који не само тврде него и наређују да се из ботанике, као гране јестаствениде, учи у III разреду основне гиколе: „Шта бива с биљем у јесен? Градина с воћњаком и ливада. Разговор о домаћим биљкама. Како је у градини и воћњаку зими а како на ливади? Разговор о шуми и шумском дрвећу. х 1ување од угљене киселине и угљеног оксида. Живот у ирироди, у пролеће. Радови у градини. Цветање и листање биља. Клијање. 0 љубичиди, кукуреку, јагорчевини и ђурђевку. Лива.да, трава. Посматрати како се плодови замећу. Ливада, ливадски поток и његов значај за ливаду. Влага и сунде. Ливада на брду и ливада у реди или потоку." А у IVразреду основне школе наши основци уче: „Отровне и неотровне гљиве. Посматрање органског живота у градини, на њиви, на ливади, у бари, у шуми. 0 градини и поврћу. 0 воћњаку. 0 њиви и усевима. 0 шуми и значају њихову." (Наставни планови и програми за народне школе с. 18 и 19). Ето, о томе свему уче основци у нашој основној школи, о томе свему они доносе и знања кад из основне школе ступе у гимназију. Ко хоће нека овај програм и уџбенике наших основних школа упореди са ирограмом и садржином Француских „знања" (Редопв с1е сћоаек) па ће се и тим поређењем уверити, као што сам се и ја још одавна уверио, да и наши основци уче из ботанике доста, уче немалим скоро све оно што п њиховн вршњаци уче у француској или којој другој држави европској. Како то уче наши основци у основној школи, и да ли они доиста све то досматрају и науче као што треба и као што ваља, о томе немам намеру да и овде говорнм. Јер, овде је главно питање то, да ли и шта уче из ботанике наши ученици док су у основној школи. Из наведеног програма види се, да ученици наше основне гиколе уче не само иознавање оннх биљака које се сеју у градини, које се гаје у иовртњаку као иоврЛс, које састављеју воКњак, шуму, ливаду, њиву итд., већ да они уче и о клијању, листању и цветињу биљака, о заметању илодова иа и о гљивама, тим најнесавршенијим биљкама. Кад све то уче наши ученици у основној школн зар онда ти исти ученици, кад ступе у гимназију, не знају или зар не би требало да знају: да биљке имају разне делове, да биљке имају своје органе; зар нису они још у основној школи сазнали да су биљни органи у разних биљака различити, па да су према њима и иознате им биљке разноврсне, итд., итд. Погледајте сада, како је све г. Јанковићево писање о ботаници и њенозг учењу у нашој основној школи засновано на непознавању наше основне школе, исто онако као и његовог снрежника у „Наставнику" за 1900 годину. Па како да се не каже онда, да је г. Јанковићево писање доиста „илузорно". Кад се зна програм из ботанике за наше основне школе и за ниже разреде гимназија; кад се зна шта све уче наши ученпци из ботанике у основној школи, зар се онда сме онако смело н категорички тврдити: „Ни по нашем програму ни по ученичко.ј сиреми са којо.м долазе у гимназије, не може г. Јуришићева Ботаника за ниже разреде да одговори настави у нижем