Prosvetni glasnik

292

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

Г^авном Просветном Савету Част ми је поднети Савету извештај о рукопису „Рачуници за III р. народне школе" од Д. Ћосића, учитеља, који ми је Савет на реФероваав поверио. Овај је .уџбеник, истина само у главноме, израђен ио садашњем ирогралу за иредавање рачуна у III р. осн. школе, алн не одговара битним захтевима савремене рачунске дндактнке. Предговор ка овоме рукопису, коме је задатак да изложи „којих се принципа (писац) држао ирп писању овог уџбеника" писац је искитио многим Фразама које нестручном татаоцу могу очи засенитн, да не осети оскудицу онога што је за ратунски уџбеник валшо а у овој га Рачуници нема. Тако се нисац у нредговору одушевљава у пајвећо.ј мери хеуристичким методом и са особитим нагласком истиче важносг ученике самосталности у рачунској настави; у уџбенику, међутим, у место да. остави ученицима да разрешавањем задатака самп дођу до најпотребнијих правила за рачунање, он им пружа готове деФинипије, и то не само о најважнијим рачунским радњама, већ и о најбезначајнијим ситницама (нир. „Сабирати се може и на памет (усмено), и на хартији (табди) — писмено.") Писац правда уношење деФиниција у уџбеник овако: „ Ја сам учинио овако с тога што је узајамност теорије и практике доказана, према томе отпадају мишљења која искључују потребу теорије у рачуници. Напоменућу само даје теорија потребна за онште-образовање и умно развијање." Даје овако иравдааеј од слабе вредности, јасно је ио себи, и ја се само чудпм како се може у оволикој мери „теоријом" одушевљавати човек, који као учитељ основне школе мора добро познавати природу деце од 9 година, њихову моћ схватања п њихово поље интересовања. Од колике пгтете могу бити деФиниције у рачунском уџбенику, казао сам у свом реФерату о Рачуницама иок. Стев. Д. Поповића (Просв. Гласник за 1902. год. стр. 574. 575). Писац сматра да су рачунски уџбеници са више страна потребни, између осталога и зато, што се без њих „при иредавању греши у методу." Донустићу да добар рачунски уџбеник може бити од знатне користи онпм наставницима који, не имајући одређенога гледишта, у своме практичноме раду обично лутају док их какво упуство не изведе на прави пут: у Немачкој нпр. због доброг метода и јесу чувени рачунски уџбеници од Хартмана и Рузама. Дли да сви рачунски уџбеници не морају пмати ту добру страну, и да онда рачунски уџбеник може непоузданог наставника баш навести да „ири предавању греши у методу", доказ је сама г. Ћосићева Рачуница. И ако писац у предговору велича начело поступности и изрично тврди да се у његовој Рачуници иде „по свима постуииостима" и то „психолошким редом од лакшега к тежем," даље да је „најлакше схватити конкретан број, а то је онај који је везан за количину, затим, као друга иоступност, долази: схватање броја замишљене, апстрактне количине (чисти бројеви); и најзад,. као најтеже, схватање уображене количине (цифре)," — ипак у своме уџбенику по правилу полази од онога што је за децу теже, од рачунања са чистим бројевима, и тек после опширног излагања рачунских деФиниццја прелази на задатке у примерима из живота. Писац не зиа да ученике треба прво заинтересовати за једну стварну рачунску област, па из ове, као пример за разумевање рачунске операције која је на реду, узети један задатак, и тек пошто се реше овај и други сличии задаци са наименованим бројевима прећи на рачунање са чистим бројевима. Да је овај ред у предавању имао на уму, писац би, без сумње, и свој упбеник боље удесио.