Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

301

роди; т. ј. Фазе развитка ума човекова исте су које и Фазе развитка природе, што би бидо само једна консеквенца нримарног закона да исти закони владају и у природи и у уму људском, и да ништа не бива у уму што не бива и у самој нрироди. Те пошто се природа може разу-. мети само из ума људског, то се и историја природе може разумети само нз историје ума људског, јер су исте иромене морале бнватн и у природи и у уму људском, пошто исти закони владају у једном и у другом. Тако се мора са свим друкпије гледати на оно што се зове заб.худа и истина; тако историја човечансгва и ума његова ностаје најшири и најсолиднији темељ све Философије ирироде и историја ума људског постаје најјачи, најпоузданији критеријум сваке истине и сваког закона. 2.). Пошто се ни спољна природа нп природно у човеку нису мен»алн кроз цело време историјског живота човековог, то су се кроз историју човекову мењали само његови појмови и идеје. Најмања, на.јужа област душе, која се најдоцније развија и која је састављена из најтањих и најфинијих конаца, који се лако замршују и кидају, и која према томе има највећу и најзапдетенију историју, јесте област ума. Од свега .љу'|рког највећу историју има ум; појмови и идеје највише су се мењали. Истина је најпрогресивнији елеменат историје духа .вудског, само у истини човек чини прогрес, само се мисао мења, само истина нанрсдује, а с њом и правда и слобода, највиша добра човекова. По томе разлика између историјских времена у суштини је само у томе шта су она појимала као истину, пошто од тога зависи све остало у човекову лшвоту и друштву. Тако сва историја ума људског, историја религија, ФилосоФИЈа и наука није ништа друго него историја појмова,-мисли и идеја, историја теорија и принцииа. Пстнна је најироменљивији и по томе најпрогресивпији елемепат историје; само се мисао мења и напредује од све веће до све мање заблуде, од све мање до све веће и потпунпје истине. 3.). По томе сав напредак човеков у историји није ништа друго него напредак интелигенције и ума, ношто ништа друго и не нанредује у историјском човеку, пошто су све друге снаге човекове одавно нрестале расти и напредовати. По томе и сав напредак човеков у историји, све промене иолитичког и социјалног живота зависе од промена мисли и појмова; само разумом добива човек све већу моћ над природом и над собом, само разум доноси поправке и нанретке у друштву, само он ствара и доноси праву хуманост и племенитост, правду п слободу међу људе и у њихово друштво; никоја друга снага не може променити човека, пошто се никоја друга снага у њему не меЕ^гтавкс^ је природа људска кроз сва историјска времена остала^Мдаегме^ед^ч Само разум извлачи све више користи из ствари, гоње/^6^^!||& ж^Ата и извлачи користи из све више ствари; само разум оД