Prosvetni glasnik

302

ПРОСВЕТНП ГЛАСКИК

добра и тим умножава добра људска и добро људско; сало прогрес. разума доиоси и прогрес добра, као што само прогрес разума доноси и прогрес правде, слободе и истине, највшлих добара човекових. 4.). По томе у процесу истори.је промениле су се само коллчина знан.а човекових и тачност љегових појмова п идеја, ади његова унутрашва природа остала је неиромењена; од веће суме знаља и тачнијих иојмова није у човеку ни изумро нити се родио какав нов аФекат или осећање, нити се променио какав орган у телу. Исти унутрашњи Фактори делују кроз цеду историју : спољашња природа и природни нагони, осећања и тежње у човеку; промениле су се само снољне прилике за рад тих Фактора. Тако наслеђене особине и снаге, особине и снаге рода, не мењају се, мењају се само доцније добивене историјске особине и снаге, прилагођавањем разним, спољњим, друштвеним приликама. Тако и оне особине којима се народи разликују и које су добнли на данашњим стаништпма, јесу више снољне, које се доцније добивају и тим ће их брже и нестати, док су све сталне и мање променљиве особине добила племена још у првобитно, природно доба живота свог. Тако сав нрогрес у историји, сви проналасци и открића врло мало или ни мало не мењају душу људску; с истим основним тежњама, расположењима, нагонима,, осећањима и слабостима умреће човек, с којима је иочео свој живот на земљи; зоолошкп човек никад се неће промевити док живи; мењаће се само соци.јални, историјски човек у разним временима. По томе историју и ирогрес човечанства не чине људи него духови, не чини људски род него род нлеменитих и мислилаца; само они васпитавају и дижу људе, само су они носиоци историје људске, само су они од највише вредности, пошто свега другог има више, пошто све друго лакше успеваи добива се, и пошто је према томе све друго јевтиније. Огромна већина .људи остаје на ступњу рода наслеђујући само тековине рода, тело и душу: и пожто су тело и душа брже готовп и зрели него дух, то огромна већина људи брзо преетају расти и напредовати, они брзо достижу границе свог образовања и развитка и брзо су зрели и паметни за цео живот и не дижући се никад до духа, не чине више никаква напретка нити се даљи напредак чини за њих. VI. Као што је ум човеков прво посматрао и изучавао природу и надазио законе у њој, тако је и процес везивања ум прво почео у природи. Ум је прво везао живот земље за живот сунца, скинувши земљу са висине самосталне целине до једног зависног дела једне много веће целине. И тек пошто је астрономија везала земљу за козмос, пошто је биологија везала животиње за земљу и човека за животиње, научној историји остаје да веже човека за човека. Мисао да је човеково порокло