Prosvetni glasnik

314

ПРОСВЕТНП ГЛАСИИК

И као што се сунце није видело догод је и сама земља била сунде, док је и сама земља просипала сво.ју сопствену топлоту и светлост, тако се ни историја није до данас видела, догод су поједине науке имале своју сопствену топлоту и светлост, у прво доба свог дизања у историји; и што се вите поједине науке гасе и хладе, губећи своју сопствеиу топлоту и светлост, то се више види историја човечанства и ума његова и све више историја постаје једини взвор топлоте и светлости у систему ума људског. (Наставиће се) В. Кножеви}!.

ПОСТАНАК ЈЕЗИКА В. Н јнт (СВРШЕТАК) 4. Теорија чуда. Теорија чуда, у својој опште познатој Форми, у којој нарочито наглашује необјашњив постанак језика, управо није никаква теорија, већ одрицање теорије. Пошто, пак, и у самом овом случају обично ни.је без ближег одређивања усвојенога гледшпта, може се и овде говорити о некој врсти теорије. То се одређивање обично састоји у указивању на то, да је Функција језика у најтешњој вези са целокупном природом човековом, и да, онда, појмити чудо стварања језика значи исто, што и појмити чудо стварања самога човека. Докле год принцип развића није био доспео до врховне властн у својој примени на органску природу у онште, а пре свега на човека, могло је ово гледиште одиста да важи као оправдано. Ако је човек са свима својим особинама родова и раса постао на један цут, како су то још замишљали природњаци као Кивије н Агасиц, онда би се мучно могло одбити усвајање, да је међ тим првобитним особинама био и језик. Још би он овде чинио онда и један проблем, ко.ји се ипаче одваја од чуда стварања, кад би се, некако, ослањајући се на бајке о златном старом веку, претпоставио натрашки развитак. Онда би се теорија чуда везала с теоријом проналаска, и претпоставка да су праСтари богови или хероји створили језик, као да би чак могла донекле да отклони тешкоће обичне теорије проналаска. Како било да било, тек је према таквим митолошким представама био напредак, кад је Хердер у својим „Идејама" нагласио тесну везу језика са целокупном телесном и духовном организацијом човековом, која као што је различита од животињске, исто тако тражи средство за изражавање мислп, које је само човеку својствено.