Prosvetni glasnik

НАУКА. И НАСТАВА

315

Тиме је био Хердер, заиста, дадеко одмакао од покушаја, који је предузео у свом младићком спису, да објасни постанак језика из подражавања гласова. Ади поред недостатака којих је морало бити у овом покушају, због психолошког гдедишта вегова доба и без основа општиј е примене мисди о развиКу, ипак су погдеди „Идеја" биди зредији и, у светдоети општих научних мисди тога доба посматраии, и правнднији, пошто је пређашњи сиис сматрао језик у неку руку као накнадно стварање, које приступа цедокупној психодошкој организацији човековој, што је у доцнпјем делу, с довољно раздога, бидо обедежено као непоуздано. С освртом на погдеде меродавне за оно време, ово је, дакле, представљање у Хердеровим ДТдејама", у главном, једна Форма трансцедентне теорије, која се, управо, сама од себе јавида нре господарства мисди о развићу. Па тако је и В. Хумболт у великом уводу к свом главном делу начедно остао у суштини на овом доцнијем Хердерову гледишту. Ма колико он да увдачи непос.редне н посредне ономатопеје, гдасовне метаФоре и гласовне аналогије, не би ли иоказао везу између гдаса и значења: ипак му ови моменти увек остају само помоћна средства, да биг објаснио стварне особитости у језику; нн нз далека неће он тим да у опште објашњава његов постанак.' Шта више, за њега се он покдапа са додељивањем разума човеку, са првобитним чудом стварања, које је нашем сазнању исто тако мало приступачно, као постанак ствари у опште 1 . Ну већ код Хумбодта кроз ову мистичну таму, која обавија почетке језика, победоносно продире овда онда мисао о развићу. Одиста, и историја као н упоредно проматрање језика свуда сидно указују на ову мисао, ма да је она, што не би требадо заборавити, у језиковној настави и у другим историјским областима (не без утицаја Хегелове историјске ФилосоФије) још давна била ухватила корена, пре него је у самој природној науци доспела до признања у погледу на Физичку страну човекову. А.ли тим се уздрмада и теорија чуда_у свом старом облику. Чак, што је појмљиво, увиде језиковна наука, да није кадра да својим средствима, само на основу историјских језиковних Факата, који увек досежу само до сразмерно блиске прошлости, продрети до иоузданијих погледа, који се могу сдожити с психологијом и општом културном историјом. Тако се, дакле, створи, најнре искључиво у науци о језику, па онда из ње постепено у шире кругове продирући, особита измена теорије чуда, која је, пола романтичког пода скептичког карактера, у овом једињењу противречних особина верна слика борења мотива, под којима је постала. На име, с једне је стране покушавала наука о језику да из себе избаци све наговештаје, који се пењу у трансцедентност. Чесго је она с тога,

1 Цђег (Не Уегесћ. Лез тепзсћ. Бргасћћ. ЛУегке, VI. (Упореди нарочнто уводна. цроматрања). Негс1ег »1с1ееп гиг Тћ " трећа књига III.