Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

451

групе веди: „Ја знам да је био грађански рат зато што сз г моме деди откинули прсте и што је изгубио једно око." Други дечак пише: „Ја мисдим да је био рат зато што је у њему учествовао и мој деда. Њему је однет малић и он добија месечну пензију." Сва та Факта тврде да деца стављају очигДедну везу са историским догађајем, — околност која указује на то да при предавању историје ве.шку корист могу донети разгледање слика, похађање музеја, разгдедање сваковрсних споменика и т. д. Око 13. године код детета се почиње развијати подобност суђења; оно почиње схватати везу између узрока и посдедице, и тек тада логичко суђење ночиње му сдужити као основа његове вере у поузданост најгдавнијих историских догађаја; 17°/ 0 деце ирве групе објашњавају своју поузданост о томе, да је Ђорђе Вашингтон живео, иомоћу догике. Нпр. „Он је био председник Сједињених Држава, дакде он је живео." „Он је заповедао војскама за време рата за осдобођење С. Американских Држава — дакде, живео је." Као што је речено такве одговоре наводе одрасдија деца и ногдавито дечаци. У намери да се одреди карактер и суштина интереса земљописа код деце, 4057 дечака и девојчица у добу од 8—16 година стављено је пптање: „Кад би ти могао иутовати, и кад би могао походити оно место које највише желиш да видиш, куда би ишао и зашто си изабрао баш то место?" Из одговора се види, да се интерес маде деце сасређује на бдиже околине, а интерес нрема градовима је јачи код дево.јчица, него код дечака. Можда је то дошдо отуда, што у иитању стоји реч „место" које код мале деце стоји у вези са појмом „града;" без сумње такође реч „град" представља конкретнију, одређенију геограФску јединицу и према томе за млађу децу је нојмљивији. Одговори такође показују на неки одговор школске наставе, и ако тај утицај и није тако јак, како се то могдо очекивати. У току година код деце се развија жеља да изуче удаљенија места, друге државе и земље, ту жељу, изузев осмогодишњу и дванаестогодишњу децу, јаче исказују девојчице. Често срећемо жељу да походе Канаду и Енгдеску; ио свој прилици то зависи од тога, што је отаџбина питане деце — Канада. Жеља, да виде ма каква места, која су интересна по своме скдопу, нпр. пданине, језера, врдо је незнатна, њу исказују само У 2 о 0 /о свеколике деце. Тежња да походе КадиФорнију и. Фдориду, коју су исказада 263 детета, објашњава се жељом да виде земље у којима је блажа клима но у Новој Енглесеој. С педагошкога становишта велику пажњу засдужују мотиви којима деца објашњавају своју жељу да походе једно иди друго место. Бројни иодаци нам показују да социјални и опште човечански интереси показују утицај готово на подовину деце (1824). Уз то иеториски ин-