Prosvetni glasnik

207

кодебаве износи 2,2 кг., а крајња величина - јачина износи 13 и 23 кг. Ето то је све. 2-ги аример. Над сваким учеником извршено је пет огдеда. Резултат: мускулна снага разреда износи иросечно 15,66 кг., просечно колебање износи 2,82 кг., а крајња величина — 11 и 19 кг. Ученици се деде на две потпуно одређене групе: у првој груни (5 ученика) мускудна снага остаје стадна у разним огдедима, у другој групи (5 ученика) она опада од првога огдеда до последњег. Просечна мускулна снага у нрвој групи износи 18,5 кг., у другој групн — 12,8 кг.; ученици прве групе знатно су јачи од ученика друге групе. У ученнка прве групе мускулна снага по мало расте од првога огледа ка другоме, а за тим помало опада; у ученика друге групе мускулна снага стално опада, и тоје опадањенајјаче од првога огледа ка другоме, затим се оно успорава. Требајошдодати, да смо ради упрошћења узели мало ученика; у другим случајевима може се добити још читав низ закључака, који би се могли извести из проучавања просечних колебања, што ми у овом примеру не можемо извршити само зато, што нам је проучавање било доста малено. Исто се то опажа у свима огледима. За пример смо узели мускулну снагу само за то, што је то најпростији пример, за који нису потребна никаква нарочита објашњења. Кад се ствар тиче времена реакције, памћења простих утисака, брзине простих психичких аката, мерење степена осетљивости и т. д. обрађивање материјала бива исто тако, и преимућство понављања огледа неколико пута толико је велико, као и у дотичним примерима. У другом делу нашега рада навешћемо још неколико примера, који се тичу тога примера. Довде смо разматрали само просте случајеве, у којима огледи над ученицима дају бројне резултате. Да пређемо сада компликованијим случајевима, где резултати огледа нису исказани бројевима. Овде може бити врло велика разноликост; но ми ћемо пробрати само тииичне случајеве и показаћемо, како треба са њима поступати. У најпростијим случајевима огледи не дају сами по себи бројне резултате, но њихови резултати бивају толико прости, да им се лако може придати бројна важност. На пример, ако се огледи састоје у томе, што разреду говоре низ бројева, а ученици морају на памет да их напишу пстим редом, то, проучавајући ученичке одговоре, можемо запазити, да неки бројеви нису тачно записани, други су изостављени и, најпосле, измењен је ред неких бројева. Тадаможемо срачунати колико је бројева изоставио сваки ученик, колико их је нетачно написао а колико испреметао, и одговор свакога ученика исказаће се, дакле, трима бројевима. Тада се може лако срачунати, колико је у разреду просечно учињено омашака, нетачних бројева и испреметања. Да се упореде међу собом разни разреди треба упоредити ту просечност. Сем тога, неопходно је проучити, у каквом односу стоје међу собом та три броја у разних ученика, ради чега је потребно