Prosvetni glasnik

209

може рећи, колико је речи изостављено (незапамћено), колико је нетачно написано и колико је начињено испреметања, и тада се са тима трима бројевима може иоступати исто онако, као што показасмо горе: но на тај начин материјал неће бити ни приближно исцрпен; биће. дакле, неопходно потребно да се изврши још квантитативно посматрање ресултата, то јест, разабрати, које су речи изостављене; које с.у изврнуте. испреметане, а које су замењене новим речима; неопходно је да се обрати пажња на положај тих речи у редовима и на смисао њихов; очевидно је, да се смисао речи не мозке ни у ком случају исказати бројем; међутим број игра велику улогу при сличним огледима, као што то показује овај пример: у огледима, који су чињени у циљу проучавања памћења речи у школама, направили смо списак, с једне стране погрешака, које су направили ученици одмах при понављању прочитаног им реда речи, и с друге стране, погрешака, које су ученици цаправили при понављању прочитаног им реда речи, али не одмах, него од прилике после но часа; проучавајући тај списак, јасно ћемо видети разлику међу погрешкама у оба случаја. Тако, на прилику, при непосредном понављању наилазе се погрешке овакога рода: муха место мука берегг „ . бережнтп краснип „ красивип ворг „ ворог и т. д. т. ј. речи, које су сличне по звуку; напротив, при понављању после извесног времена било је написано: насЂкотое место муха иовозка „ карета трудг „ работа галка „ ворона и т. д. т. ј. речи које су више сличне по значењу а несличне по звуку. Дакле, при непосредном понављању сличност по звуку оснива се у главноме на звучном утиску, а при понављању после извесног времена памти се смисао речи. Резултат је довољно општи, који помаже да се дубље аналише нроцес, који проучавамо; њега не бисмо добили, кад бисмо се задовољили самим бројним излагањем. Сличан пример имамо и при огледима у погледу диктирања. Разреду се диктирају просте реченице, па по том ироучавају погрешке, које су учинили ученици; у том случају може се израчунати, колико је ногрешака учинио сваки ученик, и на тај се начин може добити низ бро.јних резултата; но ипак се тиме не треба задовољити, — потребно је проучити облик погрешака, груписати их, спојити погрешке учињене из незнања и погрешке учињене из непажње, проучити, најпосле, у чему се састоје погрешке и где се налазе, да ли је, на прилику. учињено просветнн гласник, II. књ., 2. св., 1903. 14