Prosvetni glasnik

2 10 ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

више погрешака у почетку речи или при свршетку, да ли је учињено више погрешака у сугласницима или у самогдасницима и т.д.; све ће то бити квалитативно лроучавање. Из претходних нримера биће, држимо, јасно, шта ми иодразумевамо под речју „кваллтативно проучавање" резултата, а нама остаје да још опишемо, каквих се правила треба придржавати при сличној анализи прикупљеног материјала. Опште правило, кога се треба неопходно придржавити при квалитативној обради материјала, ово је: Прво се почиње са проучавањем разних резултата извршеннх огледа, т.ј. нажљиво се прегледа резултат свакога огледа на по се и при том се нзводи закључак, да има група резултата, који су једнаки у разних ученика, а има и друга група резултата, који се јаче или слабије мењају. Први задатак. дакле, своди се на то, да се одреди, које се групе резултата мењају, а које остају сталне: таква деоба могућна је у простијим случајевима; када су пак резултати огледа компликовани, на прилику, када се они састоје из описа, онда одговори бивају толико разноврсни, да је тешко разликовати, шта остаје стално. Даље, за оне групе, које се мењају, неолходно је одредити. на који се начин оне мењају; ту је потребно пре свега постарати се да се одреди у којој се мери (степену) мењају те разне групе, има ли таквих, које се мењају мало, и таквих, које се много више мењају. То одређивање степена мењања разних гх>упа резултата. ретко кад да испадне добро за руком (мало ниже навешћемо и пример за то). Даље, треба одредити, на који се начин мењају те групе резултата; тога ради, разгледав пажљиво све резултате посебно, треба одредити, да ли измене, на које наилазимо, припадају једном типу или се могу разликовати неколико типова, који се потпуно одређеним цртама разликују једни од других. Резултати, који припадају једном ма коме типу, спајају уједно и опет се старају да разгледају, да ли нема каквих год општих црта, које карактеришу поједине групе резултата. Тим начином, аналишући све више и више добивене резултате, долази се на то, да се сви резултати распадају на неколико одељака, од којих се сваки одликује потпуно одређеним цртама. Одредити поступност различних типова резултата, одвојити их на групе, које имају извесне црте, и објаснити, у чему се саетоје разне особине сваке групе, — ето то су главни задатаци, на које се своди квадитативна обрада прикупљеног материјала. Из претходних напомена јасно се види, да је оваква обрада много мање опредељена, него обрада бројног материјала. Ми чак не можемо показати, где .је граница квалитативној обради која задовољава; личност експериментатора, којн аналише огледе, игра ту огромну улогу. Има, међутим, могућности да се у знатној мери смањи, ослаби, утицај личности експериментатора, — а то се може постићи ако неколико лица засебно проучавају једне и исте резултате. Сваки експериментатор дели их на групе, излаже осо-