Prosvetni glasnik

154

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

гунци и ћудљиии људи који су бегали од друштвене стеге. Еад су ти људи без завичаја и без Фамилије исцрпли сва средства, они су се прихваталн рада и стуиали у службу другоме. Трајање најма било је различно, али је увск било само за неко време. Такав човек радио је за стан, храну и одело. Љихов најзгоднији тренутак био је време. жетве и бербе, кад се морало убрзано радити, и у призорима израђеним на оружју Ахиловом види се како најамниди жњу. Тети , како су их звали, стајали су боље од робова тим што су били слободни, али у ствари. они су били много несрећнији, јер нису били никад сигурни за сугра. Узалуд су се они задовољавали са мало, јер нису увек налазили рада и кад су га добијали, то је био обично мали прекид њихове невоље. ,Ништа није горе за људе него скитња по свету, узвикује једна. личност и.з Омира; кобни стомак доноси им страховите бриге кад лутају, изложени беди и патњама". Ето зашто је роб волео ропство него слободу тако опасну. Шта би било од њега кад би напустио свог господара без сонствених средстава? Он је хтео само тако ослобођење, кад би му се уступило и земљиште од кога би могао живети. И ако је Фамилија била тако организована да је ироизводила већину нотребних ствари, била је у доба Омирово једна класа слободних занатлија, и песник, далеко од тогадаих ирезире, мисли да су они често надахнути од богова. Међу њима било је можда више њих номада, који су ишли од града до града; али већива је била настањена на месту у ком су радили. Не изгледа да је заната било много; највише их се разликовало нет до шест. Али треба поменути да је патријархални режим био препона развитку слободне индустрије, и да је осим тога подела рада била тада у детињству. Занати су имали врло нејасне граниде, и више их је одређивала природа материје која је обрађивана него природа рада. Они су често преношени с оца на сина, ма да, то није било обавезно правило. Ништа не доказује, да је у Грчкој, као што тврди Грот, било нешто наликна оно што је било у Индији, где је свако село имало свог ковача, свог дрводељу, нарочито кад се узме на ум да је њима плаћала општина. Еогод је знао какав занат, могао је да га ради на свој рачун. Шта више нису ни помишљали да уклоне конкуренцију странаца и не само да су их примали као домаће робове него као слободне раднике. Најзад и у индустријалној области избија женски рад; тако она а'ена из Еарије која је умела да ради полихромну слонову кост „да је то само какав краљ могао купити". Мајстор није остајао стално у свом дућану; он се селио и обично му је давана сирова грађа да је ради. Нема никаквог трага о каквој радионици, у којој би се под ауторитетом једног мајстора, скупили било робови, било слободни људи. На једном месту у Илијади литање је о једној личности која наређујо другима, да разапну једну воловску кожу и употребљени израз показује да то нису робови. Да ли је то старешина мајстора? Могућно