Prosvetni glasnik

НЛУКЛ II НАСТАВА

155

је, али није извесно. Из текста се пре види да је занатлија радио непосредно за публику и да је он остајао сам, узевши у друштво у свом раду само своју Фамилију, осим случаја кад је била потребна већа. дружина радника. То је био систем који је највигае приличио земљи са врло малом индустријом, где су се људи занимали само тим да одговоре потребама локалне потрошње. II Владајући режим у доба Омирово био је мопархија; после иеколико генерација настала је аристократија. Ја немам овде да описујем револуцпју која је донела владу друге место прве; ја ћу овде изнети само последице те револуције у економском поретку. Тада су биле две класе, врло неједнаке међу собом: племићи и простаци. Лрва је имала за себе велике привилегије, превагу рођења, политички и религиозни ауторитет, богаство и кохезију коју доноси сталешкидух. Друга сиромашна, скромна, и малобројна, није имала скоро ништа и живела је мучно од рада својих руку; она је била остављена на милост богаташима, од којих је добијала сва срества за издржавање, и није имала више да рачуна на краљеве који су јој некад помагали. Главни посао аристократије био је владавина и ратовање. Она је вршила иласт не делећи је ни с ким и бранила је земљиште уз помоћ остатка становништва. Оиа се сва предавала држави; њене обавезе грађанске и војне потискивале су све њене дужности и по томе су њени чланови морали бити увек спремни да буду позвани у јавну службу. Требало је дакле да она буде ослобођена од свих брига за живот, да би увек била у стању да одговори позиву града — државе. Ропство је у том погледу давало аристократији средство којим се она већ користила. Одавно је она имала обичај да употребљује робове на својим земљама, а још их је више почела употребљавати, кад се тако мало по мало, уклонила од рада. Пре је она тражила од робова само помоћ; од тада она им је оставила скоро сав посао. Тада се почела организовати трговина с робовима; унос тих радника сваким даном постајао је све редовнији; пијаце с љуДима отворише се скоро свуд и иоседници су могли лако набавити робова, колико им је год требало. Гадних руку било је толико да сј стигли да реФормишу начин експлоатације земљишта; раскрчили су гауме и иразна земљишта; сејали су жито и садили лозу онде где су дотле били само пашњаци и шибљаци и није сумњиво да су ту велику промену извели, великим делом, робови. Осим тога тада се појављује једна нова установа, чија клица као да се примећује у спевовииа Омировим, али која се раширила тек после њега; то је најамништво, служење. Много се претресало да би се дознало како је оно постало и како се раширило. Ја немам да