Prosvetni glasnik

32

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

треба да прође. А кад се пристане на то: да је телесно здравље основа на којој се све друго подиже — онда без гимнастике не треба да буде школа ни једнога дана. Спреман, мудар и одушевљеп учитељ гимнастике тодико је исто драгоцен школи, колико и сваки други наставник, које било струке. И најбољи програми из гимнастике без одушевљенога наставника не вреде ништа. Први апостол гимнастике у Немачкој, Јан, вели о томе ово: „ — — — Велику дужност узима на себе наставник гимнастике, и најпре треба добро да се испита: је ли овој важној служби дорастао. Њему ваља неговати ону младићску безазленост, да се не би пре времена изгубила. Ни према којем другом наставнику деда не отварају тако срце као пред њим. Мисли и осећаји у младежи, њене жеље и наклоности, страсти и разна колебања душе њезине, јутарњи снови млађанога живота — нису за њега никаква тајна. Он је омладини најближе, и с тога јој је чувар за садашњи и саветник за будући живот. Његову надзору поверени су ти дечаци, од којих ваља да постану људи: држави — будући стубови ; цркви — светила; отаџбини — украси ... Он се не сме иоводити за тренутном коришћу, нити сме имати обзира на захтеве вишега света, који није увек чист у својим одношајима. Ко није дубоко прожет детињским осећајима и наклоношћу нрема својој народности — тај нека остане далеко од гимнастичкога веџбалишта. Та је дужност — света. Награда наставникова је једино у испуњавању те свете дужности. У вреви младићске живахности он ће спорије и старити. И у најгоре дане својега живота задржаће веру, љубав и наду, кад види како се у народном подмлатку отаџбина подмлађује. Од сиољашњега блеска мора учитељ гимнастике далеко бити: за. пљескање од светине нека се грабе вашарски играчи. Између свих учитеља младежи најтежи је положај учитељу гимнастике. Други наставници предају разне науке и знања, у којима се свакидашњим радом све више усавршавају Знати за учитеља гимнастике толико исто вреди, колико и — моЛи. Свакога другога учитеља тешко ће ученици стићи, а камо ли престићи, а учитеља гимнастике то неминовно очекује. Ако учитељу гимиастике недостаје лакоћа за извођење извесних гимнастичких радова, он ипак, мора пронићи у све делове гимнастичке вештине и дубоко познавати дух њезин. Њега ученици морају ноштовати као човека и образована, и својој народности одана и у исто доба и као човека који добро иознаје свет око себе." Тако говори стари Јан. У једном немачком школском часонису читамо о гимнастици ово: — — Прави учитељ гимнастике мора бнти нрожет идеализмом. Није њему довољна само техничка извеџбаност до виртуозности, или изванредна телесна снага; није довољна сама сведоџба о његовој нодобности за нредавање ове вештине, јер све то још не чини целога човека. Пре свега потребна му је пуна љубав према његову позиву,