Prosvetni glasnik

наука и настава

33

јасна, свест о циљу телеснога васпитања, дубоко познавање и разликовање главних и сиоредних страна ове дужности. Учитељ гимнастике је сам свој директор. Стари директор, Оскар Јегер, вели за учитеља гимнастике: „Директор је при предавању гимнастике излишан: он се ту само као дух директорски уздиже над веџбалиштем. Признајем да мдадоме колеги овде нисам нотребан: он је краљ на гимнастичком веџбалшпту. С тога нека се директор склони да не квари радост одугаевљеноме колеги, и да се не опази излитнно присуство директорово." „Овде није реч само о званичном предавању гимнастике, него о васиитању. Гимнастиковање је — уживање у ирироди. Насупрот неизбежној настави у наукаиа, при којој није могућно уживање ваздуха и светлости у довољној количини, позван је учитељ гимнастике да омладини усади дубоку оданост према матери природи, која је једина поуздана усрећитељка. Он мора настати да блатословима од гимнастике улије младим људима снагу и срчаност, да се узмогну борити против преранога отрова који долази од разгаљивања по каФанама поред пића и чграња карата, и да их учини апостолима и витезима, који ће у разумном васпитању народа радити речју и делом. Само на тај начин сузбиће се зло које долази од једностраности : било од озбиљнога и сувишнога рада за писаћим столом, било од лакомисленога гиздања и залудничења. „Радост у природи и љубав према домовини стоје једна према другој као мати и кћи. Обично се тврди да су се надионални интереси случајно подударили с интересима гимнастичким. Тако би се могло рећи и за све друге културне тековине. Ну ко хоће да види тај не може превидети Факат: да је свака гимнастика за толико дветала, за колико је основана на темељу чисте народности. С тога сваки учитељ гимнастике мора бити човек особитога кова: мора бити аатриота у пуном смислу те речи!" Овако говоре Немци о својим учитељима гимнастике у школи. Све ово вреди и за наше наставнике у опште, јер нарочитих учитеља за гимнастику немамо. С тога је у нас сваки наставник позван да у својих ученика пробуди вољу за телесним кретањем, а то ће учинити само — аримером. Знамените речи нашега Немање: „Како мене видите, тако и ви творитеР мора српскн наставник дубоко у срце урезати. Наша је држава сразмерно малена и слаба да нам сваку корисну установу може сама створити: за то нам треба много и много личнога пожртвовања и прегаоштва. А ко се иначе највише жртвује за добро својега народа, ко је унућен самим Вогом да чини „све за другога ништа за. себе" — него наставник ?... У почетку — само кад је ту добра воља — не треба никаквих справа, ни нарочитих веџбалишта: то све стаје много, а ми смо сиромашни. Послужимо се у први мах оним што имамо: школским дворипросветни глаоник, II. кн.., 1. св., 1904. 3