Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

35

љаду пољубаца, милијуне „прекрасно" и „дивпо", али — она беше нешто бледа, слабо је јела, слабо је и за децу и за игру марида." „Добро ми је дете. .. добро" говорила је мајка хвагећи је међу другама и милујући је ио глави; мирна ми .је као бубица, не тутњи и не скаче." „Прави анђео, богме, моја друго !" одговорида би кона. „Ја одрах бојем ону моју несрећницу!..." А дете би се само заруменило од радости и, раздивајући се у бдаженом осећању задовољства, гледадо би преда се, чупкајући крај од рукава. 0, сујето, како си моћна! И године еу протицаде брзим летом, и године, најлепгае године прођоше као дан, и мала Омиљчица расла је као струк из воде, постала је већ читава девојка, постала је Смиљка. . . Као што неопазно зора у дан ирелази, тако је исто изашла Смиљчица из света лутака у свет девојагатва. Ко Ју је до тада гледао? Ко ју је неговао? .Јесте, мајка јој је плела косе свако јутро... Али сад, на један пут, као неком чаробном силом : и отац и мати и родбина видегае да је њихова Смиљка и сушпне бледа, да су јој уснице вечито модре, и зуби црни, па гле .једнога наиред и нема ! Кад је то испао ?! „Стани право, дете моје," велијојотац. Аја! Не може! Кичма јој се нешто накривила, једна јој плећка нешто испала, па и лева, нога као да јо.ј се малчице покупила... „0, буди Бог с нама ! 0, вољо господња, од кад то ?! Па она се никад ни на што потужила није?!" Крсти се својта, а сиротица удавача стоји и камени се. Аја,! Није ту сад вајде стајати скрштених руку: дај да поправљамо ! Трчи по лекаре нли боље трчи ио кројаче и по магаамоде ... дај утензилије : да понуне органске недостатке, да обуку, да утегну, да напрагае и свету на углед покажу — лутку! . .. У ваздугаастом оделу јавља се наша кила на бал. Свакојаке младожење приближују се, познају се, шетају се, иједнога дана срећни родитељи славе најсрећнију удају. Али, кад спадне тај варак, када се скине та атласна хаљина, која богаља покрива, кад тресну о земљу гвоздени мидери, и слете с главе страховите гужве куповне косе, — онда се тек види какав је слепи ноћни лептир изЛетео из сјајне чауре свилене; онда се тек види какву су дивну жену одгајили — Фамилија и институт! Срећан брак, срећна невестица, срећни родитељи — авај еФемерне среће!... Идуће зиме баш око балова потписивао је онај гато гробовне плоче потписује: „Стани нутниче и прочитај !... И тада се у .јодној кући плео венац и кидале скупоцене камелије, али не да наките скуте свилене хаљине или витице русе косе, већ — крст..." Овако пише човек који је прошао кроза све ондашње наше гаколе и осетио сву тегобу од једностранога школскога рада. Такав рад притискао је дух и подривао телесну снагу. Част и погатовање нашој старо.ј 1пколи која се трудила да нас обогати знањем ! Али баш та сувишна 3*