Prosvetni glasnik

36

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

брига за нашим знањем доносила је запуштање телеснога развијања. Никада мн, њени ученици, нисмо довољно учили, нитн је она бида с нама задовома! А узрок је био прост: ми смо били и сувише заморени једностраним школским радом. Да се водила брига и о телу, а не само о духу — брзо би се дошло до потребне хармоније, те би и распоред школскога рада био друкчији и резултати школовања обимом истина мањи, али садржином једрији. Како паметни Енглези схватају игколовањо своје омладине, види се из овога примера. Кад је један италијански ироФесор, ' обилазећи школе у Енглеској, видео распоред у једној вишој школи, веома се зачудио. Посумњао је у озбиљан рад у тој школи која је осим недељних и празничних трошила, на гимнастичке игре, још и десет мајских дана. Практични Енглези користе се најлепшим меседима у години мајем и јуном — да своју омладину изложе што више ваздуху и светлости и то у примамљивој игри, која крепи и весели не само њихове младиће, него и старде. Да се види како се Енглези старају за телесно развиће своје омладине навешћемо из ваљане књиге Ср. Ј. Стојковића („Физичко васпитање") ово: „ ПроФесори енглеских универзитета не држе да ,је испод њихова достојанства да са студентима играју. Нарочито наставници нижих школа најживље суделују у ђачким играма. Ко у Енглеској жели да добије ироФесорско место иоузданији је кад, поред стручне сведодбе, има доказа и о спреми у гимнастици и у играма. У њиховим школама нема нарочитих, стручних учитеља за гимнастику. Енглеска која је куд и камо од нас богатија да би могла илатити учитеље гимнастике, постиже свој циљ и без њих. „Енглески студенти, који велики део дана проведу у слободном ваздуху, заморавајући се играма, лакше се могу руководити него наши (т. ј. италијански). Нико се не сећа да су се на енглеским универзитетима дешавали „сграјкови" или упорности и побуне. У телесном се веџбању находи изврсно ередство да се ускипела младићска снага истутњи; напрезање је корисно средство против многога зла, а гимнастичке су игре изредна школа за дисциплину. Енглеска омладина, поред знања, доспева до јакога осећања части и самосталности. Енглези уче мање него ми, али су они сиособнији за рад. „— — — 0 умном претоваривању писано је у последње време толико, да \е непотребно улазити у то питање опширније... Једно ме само збуњује што програми школски на континенту нису ништа учинили да се снази и јачини тела што Је могућно више помогне... Од свију погрешака којима се модерно васпитање одликује, ова је најтежа. Од свију неприродних односа, који су непријатељи здраственом развитку и с којима данашње друштвено уређење има да се бори, овај