Prosvetni glasnik

53

пријему знање из више алгебре, геометрије, Физике у лабораторији и хемије, евглеског, двогодишае учеае страних језика, историје Сједињених Држава, опште историје, цртања слободном руком; 2., оне које захтевају за пријем знање из алгебре, геометрије, Физике, енглеског, једногодишње учење страних језика, историје Сједињених Држава, цртања слободном руком. У погледу више наставе опажа се у новије доба и у Америци жив покрет. Увиђа*се готово свуда, да ће у будуКе бити потребно да се више учи и више да се зна и уме него до сада. Али исто тако тежи се да се време учења не само не продужује него да се по могућству и скрати. А то се може постићи, ако предавања буду мање развучена и разграната него што су сада. Та је тежња јако избила на наставничкој скупштини Ма1;пта1 Е(1иса1;шиа1 АвзосМши, држаној у Бостону у јулу прошле (1903) године. На тој скупштини било је 30.000 наставника и наставница. У свима предавањима као и за време претреса истицана је потреба преуређења целокупног школовања у Сједињеним Државама. За сада су мишљења доста подељена у томе, да ли да се младим људима на вишој школи остави слободан избор предмета (е1ес!ете буз1ет). По ЕНо1-у, председнику харвардског уникерзитета, треба да буде циљ више наставе у томе, да ученик један или два предмета темељно изучи, а да поред тога добро проучи и што већи број других предмета. Ниже стручне и продужне школе. На поменутој великој скупштини наставника, држаној јула 1903 године у Бостону, истакнуто је, да образовање масе народа америчког мора доћи одозго, то јест да треба повећати број виших школа и универзитетских слушалаца, те да се може у довољној мери утицати на образовање масе, јер су се показали као безуспешни иокушаји, да се маса образује утицајем одоздо. У прилог тога мишљења говори непобитна истина, да је индустриско и техничко школско образовање продрло у народ утицајем више техничке наставе и утицајем универзитета. Услед природног богаства земље могла су раније напредовати многа индустриска предузећа, ма да су нерационално заснована. У то, тако названо пионерско доба америчке индустрије, довољно је било сразмерно мало знања, па да сваки америчанин буде мајстор многих заната. Доцније, кад се тражило већих напора за оснивање индустриских предузећа, све је више продирало уверење, да се без јаке више техничке спреме не може ни мислити на успешно развијање индустрије. То је дало повода, те је .још 1865 г. основан у Масачузету Технолошки институт, а 1868 год. у Ворчестру политехнички институт и