Prosvetni glasnik

54

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

друге више техничке школе, које еу се користиле законом од 1862 г.> но коме су тим школама уступане у својину велике новршине земље. За начии школовања у Америди карактеристичне су речи председника масачузетског индустриског инсгитута, Д-р Причета (РгИсћеМ), који је, на поменутој скупштини у Бостону, насликао особине Америчана у погледу школовања овако: „У нашим се школама огледа особина нашега народа, да са мало знања много предузима. Америчанин је окретан, енергичан, зна се помоћи и — површан је. Он се може са мањом количином знања боље да протури него ли грађанин друге које земље, а и школа га упућује у томе нравцу. У пионерско доба наше државе биле су од неоцењене вредности предузимљивост, поузданост у себе самога и грозничава журба наше расе. Те су особиие и данас потребне, али у утакмици са ваљаним образовањем, марљивим изучавањем и темељним знањем недостаје тим нашим пионерским особинама снага издржљивости". То што је Д-р Причета речима исказао, изгледа да је инстинктивно осећао шири круг мислених људи у Америци, јер се у многим местима прегло на рад у томе правцу, да се даде што боља прилика маси народној, да може своје знање допунити и усавршити дужим школовањем. У тој тежњи осниване су стручне и продужне школе, као и тако назване школе нутем нреписке, које су се нечувено брзо развиле. За стручне школе у ужем смислу, или управо за занатске школе, до сада није било повољних услова, јер у целој Америци има само једна стручна школа, која се јавним порезом издржава, докле су продулше школе и школе путем преписке приватна предузећа. Најстарија је продужна школа у Њу-Јорку (Кет-Уогк Тгас1е 8сћоо1), коју је године 1881 основао Шсћагс1 Т. Аисћти1;у, као приватно предузеће. С почетка та се школа морала борити са многим незгодама и имала је јаку опозицију од стране радничких савеза. Савладавши све незгоде и показавши да из те шкоде могу да изиђу спремне радничке снаге, сузбијена је ускоро и опозиција радничких савеза. Начин учења у тим школама носи назив свога оснивача: „ Аисћти1у 8уз1ет% а обухвата како практичку тако и теориску наставу и то тако, да ученик добије не само извеџбаност у ручном раду него изучи и теориске основе. Наставници тих школа су искусни практичари. Али пошто они немају довољно наставничког дара, то се придодаје сваком наставнику по један или два помоћника, који под руковођењем наставника поучавају ученике. Предавања се врше и дању и у вече, У курсевима са дневним учењем ради се: цртање, столарство, зидарство, украшавање кровова, електрично инсталисање, бојење, Фреско живопис, полагање цеви, ин-