Prosvetni glasnik

бб

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у иогдеду знања скромни. И све донде докде буде могуће пролазити са површним знањем, све ће дотле и тај начин учења наиредовати. Чим пак експлоатисање природних добара постане више отежано, јавиће се надмоћност темељнијег знања над површним, а тада ће нестајати и свих школа, које дају само површно знање. Тада ће се схватити важност и потреба више наставе. Највећа школа за наставу путем преписке постоји у Скрантону (8сгап1оп), која има годишње преко 20.000 ученика. Осим тога таквих школа има. у Чикагу, Њу-Јорку и Бостону. Иачин и трајање учења скоро је подједнак у свима тим школама. Иоглавити рад састоји се у томе, да онима који су на каквом занату, у каквој радњи или су се одали техничком позиву, објасне суштину и нојединости дотичног посла или дотичне врсте рада. То се постизава писменим упуствима и објашњењима, која се кратко али прегледно израђу.ју, тако да их дотични ученик може без муке разумети. Том разумевању доприносе знатне и многобројне слике, које се дају уз упутство. Успех тих школа најбоље се види из података о таквој школи у Скрантону. Та школа постоји 13 година и за то време прошло је кроз школу 575540 ученика. До јуна 1903 године прегледано је 746424 задатака (лекција). Око 400 наставника, са асистентима, раде у тој школн на прегледу задатака и давању одговора и упустава. Од ученика, који су сада у тој школи, учи 20% цртање; 18% електротехнику; 18% трговачке науке, а остали се деле на друге предмете и струке. Покренуто је питање да ли се те школе не могу усавршити, тако да ученици њени могу добити пристун и на више школе. По свему пак судећи, њихов ће задатак остати да дају спрему за стручне школе и да дају већу спрему и образовање радпика. На завршетку овога реФерата писац истиче покрет, који се јавља код инжињера са вишом спремом, у томе правцу, да се техничко-математичко образовање инжињера допуни литерарним или хуманистичким курсем. Ту тежњу исказао је и проФесор Ва1сег у предавању држаном у 8о<пе1у 1'ог 1ће РготоНоп! о!' Еп§теегт§ ЕДисаИоп, овим речима: „Код инжињера се истиче карактерност, јака моћ оцењивања, темељно знање свога посла, али му често недостаје оно знање, које се нодразумева под општим образовањем и с тога инжињер нема онакав и онолики утицај, какав би по својој спреми требао да има." На МавбасћизеШ ЈпзШи^е о1' Тесћпо1о§у у Бостоиу основан је прошле године курс за докторе инжињере, који се степен даје само онима, који докажу, да су на ма који начин допринели решењу каквог важног задатка занатског, индустријсвог, трговачког или општинског. Ступањ доктора инжињера, једнак је са ступњем доктора филосоФИ.је. Н. И. Ст.