Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
55
стадисање спроводника за иару и топду воду, као и сви осгали занати. који се примењују при грађењу зграда. Слични курсеви се дају и у вече. Сваки курс траје четири месеца, а завршује се испитом. Сведоџбп се не добија докле ученик на испиту не покаже да је довољно спреман. Те школе посећују многи радници, који су учили прост занат и ту се усаврше толико, да по свршетку школе добијају знатно већу зараду. Ири свем том чисто стручне школе морају још да савлађују отпор, који долази од извесне зебње народа и самих радника, јер их сматрају као установе, које користе само приватним предузећима, Фабрикантима и предузимачима, и с тога се противе давању порезе за те школе. А радници, поред тога, доказују, како иоле бистар младић може и без школе за неколико месеци да научи сваки занат онолико колико му треба, да може радити. Кад им се на. то одговори, даћешколован радник више зарађивати, они упућују на примере, који се доиста дешавају у већим Фабрикама, да ни радници са школском спремом нису боље плаћени. Осим тога, смета стручним школама ито, што је доста олакшан приступ на техничке школе и сваки тежи, кад већ иде у школу, да добије већу спрему и тиме обезбеди себи и бољу зараду, јер стручне (занатске) школе не дају такву спрему, да ученик може, кад зажели, продужити учење на техничкој школи. С тога се радије посећава школа са ручним радом, ношто из тих школа има се отворен пут на све стране. Школе путем преписке, (Соггезропс1епсз 5сћо1оз). Слаб одзнв према стручним школама изазвао је у Америци особену врсту школовања путем преписке. По томе начину школовања учење се не врши у школи, усменим предавањима, него написмено, писмима, упућивањем на читање књига, давањем цртежа и прегледа. Такав начин учења изгледа да је веома прилагодан Америчанима, јер се брзо разгранао у оне кругове који нису могли добити ни у народној ни у средњој школи потребно им знање у пословима индустриским II трговинским. Ширењу тих школа допринело је и то, што су оне постале пре него што су почеле да се оснивају школе са ручним радом. Осим тога опажа се, да школе путем преписке напреду.ју поглавито онамо, где нема ни вечерњих школа. Том врстом учења поглавито се користе они радници, занатлије п трговци, који осећају да им недоетаје знање иотребно за практичан живот. Са педагошког гледишта може се порицати трајна корист таквог начина учења, јер се преписком не може заменити усмена настава и тумачење.. Али искуство у Америци потврђује да се стрпљењем може постићи усиех и номоћу штампаних упустава, нарочито кад су захтеви