Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

било системе у његовом раду. Све остале служиле би му само као допуна изабраној. То значи, уместо да преради прву свеску само једне такве читанке, он се може задржати пре, но што пређе на другу, на неколико првих свезака разних читанака. Исто тако и кад дође до друге и треће свеско. Или, пошто преради прву, може прећи на све остале прве свеске, које има, узимајући из њих не све, него само понешто. Исто овако после и код друге и треће. Или најзад и тако, што би по свима правшшма, која су овде изнесена, радио држећи се само једне читанке, а друге би само гласно и у себн прочитавао. Овај последњи начин понајбољи је. Узме ли пак само једну, онда је понајзгодније узети Русскал рЂчЂ, јер прва свеска те књиге садржи важних за самоуке правила за изговор, иоред акдентованог текста, слика и т. д., што све редом већ имају. Ирепоручује се читаоцу, да не аоручује никакве книге ире, но што ирво добро ироучи све ове уиуте за самоуке, како би могао набавити све одједном. Како ће сад, кад има књигу, радити самоук? Иросто — да много чита у себи и гласно, да много пише, да се много вежба у граматици и стилистици. Ево како. Прво: иисање. Кад би ученик имао учитеља, који ради по т. з. новој методи, онда он не би никако почињао од писања, као самоук, него од говорења. Он не би пошао од слова, него од гласова. Наставник би га поучио, каквих гласова имају у руском језику и како се они ироизводе Фонетички нравилпо. Ово не би урадио тако, да ученици читају, него тако, што би дотични читаначки чланак учинио предметом разговора. Или и тако, да се почне разговарати на руском језику о предметима школске учионице, о деловима човечјег тела и т. д. У сваком случају тек, наставник би ученицижа цриказао све руске гласове и знаке, како се сваки од њих бележи не у правопису, него у Фонетици. Сем тога, од првог до последњег часа најдоследније бп пазио, да ученик слуша и правилно производи ртске гласове, а не српске. Тек, кад би овако ученик научио како треба изговарати, тек онда би прешао наставник и на то, да му покаже, како се сви ти гласови бележе у правопису, или, краће азбуку. Јер одиста добро читати може само онај, који зна Фонетички правилно производити руске гласове. Упознати се са словима и „правилима за изговор" још не значи никако, да ћемо моћи добро и изговарати. То је само зато, што се у њима никако не описују Физиолошке радње, које претходе произвођењу појединих руских гласова, него се упоређују са српским гласовима. Отуда учеиик, иосле, уноси у руски језик сриске гласове и замишља, да чита или говори руски. Како је самоук без учитеља, то он мора поћи супротно новој методи, т. ј. не од гласова, него од слова. Пре свега ваља му научити руска писана слова, која се ипак, и ако су ћириловска, помало разликују од пиеаних слова, која употребљавамо у Србији. Сваки први део наведених читанака за неруске ученике, садржи Букварв и Иервуш посл^ букварл книгу длл чтенјл,