Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

6б

* Вг. Е. Вегпекег , Ки8818сће бгаттаИк. ббасћеп 66. Лајициг 1896. 12-а 174 с. Д. 80 Фенига. Исто тако за ово му може послужнтн н понекн речник, који садржи и обележен иаговор и које ће наћи тамо, где се такве књиге наводе. Да би ушао у руску Фонетику, т. ј. у научни онис физиолошких радњи при произвођеву руских гласова и тиме био подобан за посматрање руског изговора из руских уста, то ће самоук гледати, да што пре огледа, може ли разумети књигу на руском језику о тој ствари. Не имадне ли успеха први пут, нек настави даље учење и нек се и даље задовољи приближним изговором све дотле, докле не могне потпуно разумети такво дело. Руска Фонетичка књижевност није велика, али се на Фонетици руског језика ради већ од седамдесетих година. За самоука је понајзгодније узети ову књигу: * В. А. Богородицкш, Отерки по лзнков4д4шв и русскому лзнку. Пособ1е при изучеши науки о лзнк4. Казанв 1901. В. 8-а 313 с. Д. 2 р. Скдад! издашл автора вђ книжннхг магазинахЂ Дубровина и бр. Башмаковнхг вб Казани. По себи се разуме, да ће из те књиге прочитати само оно, што се тиче руског изговора, остало — општејезиковно — тек на трећем курсу или за време слободне. лектире носле тога курса. Макако, дакле, читао у почетку, нек најстроже и најдоследније иази на аравопис и на акценат. Без првога немогуће је написмено изражавање мисли, а без другог говорење. Свака препоручена читанка садржи и вежбања у правопису, али да би се он научио, ваља не само много и често писати и преписивати, него је потребно, да самоук има и мали апарат за тај посао. У руској књижевности имају врло много књига, које му јако могу олакшати изучавање ортографије и које се могу поделити у три врсте: а) правописни речници, б) преглед ортограФских правила с примерима и в) школске књиге за учење правописа. Овде се наводи само понешто: 1. * С '. Ручг, ОреограФическш словарв. О б локазашем!. ударенш и корнеи слов-б русскаго цроисхождешл. Подгред. Д. Н. Сеелавина и И. М. Мириманова. СПБ., 1901. В. 8-а 163 с. Д. 1 р. — Јако употребљиво због означења гласоудара и етимологије. 2. С. АлексЂевг, Словарв русскаго правописатл. Полнни ортографическш словар!. Ма. 1899. 12-а 444 с. Ц. 1 р. — Неакцентовано. 3. Л. Н. Чудиновг, Справочнан книга. ОреограФИч., втимологич. и толковои словарв русс. литератур. лзнка. 1—2. СПБ. 1901. В. 8-а 768 ступаца, 2 на свакој страни. Изд. т-ва Книговкдг. Д 6 р. — Акцентовано. 4. В. А. Зелинскт, СправочникЂ по русскому правописашв. 1—4. Ма. Ц. 2 р. — Ново и велико; 3. књ. Еорнесловг русс. нзика. 5. К. К. Гротг, Русское правописате. Руководство, составленное, по порученш Второго отд %лен1л Пмператорскои Академш Наукг. Изд. 15-е. СПБ., 1902. В. 8-а 120 и 64 с. Ц. иов. 75 к. — Правнла о правопису; доста Фонетичког; мали речник акцентован. 6. И. Дависг, Систематическш курсв устннхт. н писБменннхг диктантовг. Изд. 2-е. Рига, Зихмат,, 1902. М. 8-а 90 с. Ц. пов. 20 к. — Згодно за ортограФСка вежбања. самоучки и школски. просветни гласник , II. књ., 1. св., 1904. 5