Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Од ових књига самоук, ако не набави све или већину, ваљало би свакако да има оне под 1, 5 и 6. Оне му могу бити од користи и по акценат, о коме ће одмах бити реч. Не можемо довољно напрепоручивати самоуку, да најбрижљивије пази на место русвог акцента. Ово је неизбежно потребно- за говорење, а затим и за Фонетички правилан изговор. Од акцентованог слога зависи, како ће се изговорити поједини гласови; свако наглашено а, е, г и т, д. никако није исто, што и ненаглашено: чим неки глас изгуби акценат и овај пређе на други, одмах је он друкчији по квалитету и квантитету. На руски гласоудар самоук нек иази одмах од арвог дана и с највеКом доследношАу. Све самоуку нрепоручене руске читанке имају акцентован текст. Зато смо их и преиоручили, иначе\ би самоук могао наћи без обележеног гласоудара и многе друге одличне читанке. На руском језику имају читаву књижевност о руском акценту. Све те књиге или научно испитују ту Фонетичку особину сваког језика или иду правце на то, да сасвим практично поуче сваког о томе, тде је место руског гласоудара и како се оно мења. Такве практичне поуке читалац може наћи у цоменутој руској граматици од Бернекера, а нарочито у овој књижици: Бистров -о, Правида обг ударетлхЂ вг руском лзнк^. АренсбургЂ 1900. Ц. 50 к. — Удешавано нарочито за руске школе с неруским ученицима, којима руски гласоудар ^адаје понајвише посда. Писац износи авценат за 22.000 именица, 17.000 глагола и 8.000 иридева, одакде изводи вајважнија правила о руском гласоудару. По себи се разуме, да то никако не значи, да самоук узме преда се ху књижицу и на врат на нос одатле научи и то напамет њезин садржај. То би било погрешно по новој методи. Уместо тога. нек се држи читанке и учи акценат из ње, т.ј. у свакој појединој речи из сваког чланка нек тачно памти, поред ортогра®ије и другог, још и акценат и тако нек учи гласоудар из примера. Књижицу ће пак узимати у руке само покашто, н. п. кад тражи одговор на неко питање о гласоудару, рецимо за неки падеж, лице, време или облик уопште, или кад хоће да упореди неко правило. до кога је сам дошао посматрањем, да би се уверио, је ли добро или није и т. д. Понеки пут може то делце и прелиставати, колико добро да упозна садржај и тиме могадпе лакпге наћи што му треба у неком случају. Акценат, као и све друго из граматике и језиковно уопште, учи се не из књиге-граматике или из таквих Правила, него из самог језика, из лектире и говорења, дакле, учећи све реч по реч, не на.јурига; учећи индуктивно или од примера к правилу, не од правила к примеру као по т. з. старој методи; учећи тако, што ученик непрестано и непрестано посматра, доводи у везу, прави закључке и уопште сам испитује језик, при чем му књига-граматика или таква Правила слуаге -само као неки ирограм рада, да не би што пропустио посматрати.