Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

6) Нек самоук препрдчава гласно причу, басну и т. д., иењајући лице и време; мењајући главни предмет или лиде, н. п. уместо да је неко изгубио нож, нек изгуби лулу, уместо да се појави пожар, нек се појави поплава, уместо да се каже Петар или Павле, шећер или чај. ласта или буре, нек се узме, као да свако то лице или предмет ирича само, т. ј. у 1. лицу. 7) Нек искаже гласно извод или диспозицију читаве главе или целог читаначког или ког другог чланка и т. д. кратко и збијено, као да има о томе неком брзо реферовати. 8) Нек гласно опише разне обичне радње, н. п. како се леже и устаје кад се и како шта једе и пије, какав нарочити догађај, н. п. шетњу или нутовање, уображено или Фактично. Оваквих усмених вежбања могли бисмо још наређати, али није потребно, јер ће их самоук умети и сам аналошки пронаћи. Многа од тих усмених вежбања могу се узети и писмено. Од аисмених вежбапи самоуку се препоручују: 1) Преписивање из читанке. Ово много и често. То и ареиисивање из главе замењују вод самоука диктат, без чега се школска и свака друга настава не може ни замислити, пошто он олакшава не само изучавање правописа, него и навикава уво на хватање и разумевање живе речи. 2) Горе наведено од 2) до 8). 3) Писма. 4) Састав слободан или на основи слика, н. п. о обичним предметима {столица, кућа и т. д.) или биографске, историске и т. д. црте. Сем овога, могло би се још много штопгга узети као писмено вежбање, што ће сваки самоук и сам моћи учинити. Сва усмена и писмена вежбања могу се покашто узети у исти мах, н. п. на написмена питања може самоук одговарати прво усмено, иотом нисмено. У самим читанкама налази се читав низ разних писмених вежбања, којима самоук ваља да се користи. Нарочите књиге о њима ваља штопре да проучи, како би добио појма о техници писмених вежбања, јер оне садрже многе корисне упуте и угледна вежбања. Али се даље њима не треба да користи пре свршетка првог или другог курса, јер су без акцента. Отуда то може учинити и тек у току трећег курса. Овде се наводе такве књиге : 1. * И. Гаврилово, Стилистичесм« задачи длл низшихг. и средиихт> классовЂ. Разсказн, описашл, сравненхл, пермдн и хрш. Изд. 9-е. СПБ., 1903. 12-а 223 с. Д. 60 к. — Унути и грађа за све врсте вежбања усаставу: препричавање, препричавање у измењеној ворми, препричавање у простим и с .ложеиим реченицама, извод, диспозиција, причање по датој диспозицији, причање по датој теми, опис, упоређивање и т. д. Одлично за самоуке и школе. Слично овоме је и: 2. А. Глазуиова и Е. Разина, Задачи и планн длл упражнеши вт> писменномЂ изложенш мнслеи. Изд. 4-е. 1—2. СПБ. 1902—3. Ц. 20 и 15 к. В. 8-а 80-а и м. 8 64 с. Ео би хтео ући дубље у састав (наравно тек на трећем курсу или после њега) може