Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

узети књиге још и ових лисаца: Паулг>сон~о, Тихомнровг, ЦвЂтковг, Исленпевг, Дгнченко, БИллвскгп, Олмиамовскгп, Весинг, Холевгусг, Пуциковичг, Баталинг, Елшицкгп, Поливановг. Списи свих ових нисаца, вао и наведених, корисни су не само за самоука и шкодског ученика и наставника руског, него и срцског језика. Да додамо овде још и руске сиисе о дидактици матерњег језика: 3. Д. И. Тихомировг, Чему и какг учитв на урокахг роднаго лзнка вђ нач:а.и,нои школђ . Методика обученјл грамот^ћ, об г влснитедвному чтошјо , толковому изложен1к> мнсдеи, грамматнк!,, правописашш и церковно-славлнскому чтенјго. Изд. 8-е. Ма. 1991. Ц. 1 р. 25. 8-а 334 с. 4. Е. Елшицкгп, Методика началтаго обучешл отечественному лзнку. Изд. 16-е. СПВ. 1902. В. 8-а 202 с. Д. 75 к. — Овде се налази и бибдиограФија о томе предмету. Други нисци на дидактици руског језика: Е. Д. Ушинскга, граф Л. Н. Толстоп, В. Л. Стомнинв, В. 0. Островскгп, С. И. Мироаол^скгп, барон И. А. Еорфг, В. И. Водовозов. Л. И. Поливапов. Д. Д. Семеног, П 11 Заринскгп И. Е. 1'едике и т. д. Кад долазе сва та вежбава и у којој мери'? Чим самоук прочита читаначки чланак, одмах су она на реду. Другим речима, она не долазе сама за себе и доиније, него одмах, како се арочита и разуме чланак и из њега исиигиу речи у наротату свеску, о чем ћемо после говорити. Тек на трећем курсу, она се могу узети и одвојено, сама за себе. Свакако, мера је и овде важна : треба пазити, да се стигне за све врсте вежбања, дакле, да се не иретсра мера код једне врсте, на рачун друге. Једностраност и овде, као и свуда, била би само од штете. Овамо иду и граматичка вежбања, али ми смо их, због важносги, одвојили у засебан одсек, као што се види. Четврто : граматика. По старој методи полазило се од граматике. Она је бпла центар целе језиковне наставе. Веровало се, да учити граматику, значи исто толико, колико учити и језик. Знамо ли граматику, онда знамо и језик. Заборављало се, да је језиковна настава у исти мах и настава о стварима. То значи, учећи језик, ученик мора учити и ствари, т. ј. све оно конкретно и апстрактно, што се обележава речима или Фразама у језику. Ова стварна настава нонајбоље се огледа у познавању народа, чији се језик учи. То јест, ако хоћемо да научимо овај иди онај, матерњи или туђи језик, онда нам ваља проучити историју и географију, садашњост и нрошлост, једном речи целу културу оног народа, чији језик учимо. А ово опет да достигнемо, ваља нам иматн и неко оаште образовање, које није ништа друго, до настава у стварима. Знање само голих речи без ствари, дакле, не значи знати и језик. Али, некад се баш тако мислило, и отуда је граматива била центар језиковне наставе. Она се учила опширпо. Она се учила сама еа себе. Она се учила систематска, т.ј. од азбуке, 'именица, придева и т. д. до глагола и непроменљивих речи и одатде до синтаксе и т. д. Отуда је ученик почињао с азбуком и од »иравила за изговор«. Чим се то двоје »научи«, прелазило се на »читање«. То значи, ни учеиик ни иаставник не читају онако, како чита онај, коме је тај језик матерњи, него обојица читају као свој рођенп. На правилно произвођење туђих гласова никако се није пазило. Стара метода није знала за Фактичке туђе гласове, него за тииове гласова. 11а пример, сви мутни или јасни самогласници, иолусамогдаеници и сви самогдасницн и сугласници редом дуги, нолудуги или кратки, наглашеии пли ненаглашени, сви се скупљају као у неко апстраховано а, е, г и т. д. За прнмер узећемо немачки језик. У њему имају ове вокале