Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

речника од сваке руке, личи на водениду без воде. Још више је то тако, ако он пише и ради на свом образовању. Самоук и сваки, ко жели руски научити и њиме се макако користити, мора безусловно имати добар речнички аиарат. Не може ли набавити све одједном, нек набави једно по једно, али нек се не нада, да ће што учинити без тога. Многи троши средства на књиге, које су од вредностн само дотле, док се не прочитају, а не набавља дела, која су му потребна за свакодневно обавештавање уопште иди у некој струди. Без таквог апарата, у који иду нарочито и речници, не може се ништа научити, нити научено применити. Све држати у глави немогу!1е је и излишно је. Зато је тај апарат потребан. За први и други самоуков (и свачји) курс, доста је набавити само понешто. Од језикових речника треба за то време да има оне речнике, што иду уз препоручене читанке. Затим још и један ортогравски. Најзад, ако зна који туђ језик, онда може набавити још и један опширан руски речник с објашњењима на томе, њему познатом другом језику. То је све. На трећем курсу ваља да има бар један речник туђих речи, један синонимски иједан, ма и најмањи стварни (општи). Пређе ли на слободну лектиру после трекег курса, онда му ваља имати још бар један црквено-словенски, пошто се овај језик употребљава у Русији и изван цркве и пошто у руском књижевном језику имају још доста елемената из тога језика. Затим му ваља набавити и све језиковне речнике за. своју струку, н. п. речник израза из војничке науке, из шумарства, из природних наука и т. д. Ако је пак у стању, онда нек набави и већи општи стварни речник и специјални, н. п. пољопривредни, медицински, музички и т. д. Најзад, ако је могуће, тада набавља и Даљев или академски речник руског језика с руским објашњењима. Школе и друштва, где се негује руски језик, ваља да имају штогод је само могуће већи речнички анарат, који ће стајати на услузи свима наставницима или члановима. Сад наводимо поједине речнике према врстама. Сви општи језиковни речници с објашњењима на другим језицима, с акцентом су. Неакцентовани такви речници без велике су вредности и за самоуке и одмакле. а. Руеки речници с руским објашњењима: 1. В. И. ДалЂ, Толковни словарв живого великорусскаго лзнка. 1—4. Ма. 1861. до 1867. В. 8-а 2388 и 54 с. свега. Изд. 2-е ВодБФа, С11Б. 1882. Д. 25 р. — Ново, 3. изд., опет Волма, излази од 1. јануара 1803. под редакцијом проф. И. А. Болуана-деЕуртенз. Имаће 4о св. или 4 књиге; годишње изићи ће по једна књига; претплата на цело дело 20 р., после ће бити цена 25 р. 2. Словарг русскаго лзнка, составленнни вторнзга отд-ћломЂ императорскои академги наукг. СПВ. Вр. в. 8-а у два ступца. — Одскора почео излазити и готово је тек неколико свезака. Биће скупо и врло велико дело. б. Руски синонимски и црквено-словенски речници: 1 *К. Абрамовг, Словарв русских -б синонимовђ и сходннхг по смнслу внраженш. Изд. 2-е. СПБ. 1904. Д. 1 р. В. 8-а 171 с. — Вез акцента. Помазке разумевању појединих речи.