Prosvetni glasnik

76

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тичка, аво је рад да се користи и граиатиком при савлађивању руског језика. Преписивање сваког пређеног чланка у оба прва курса, не сме ниношто изостати. У трећем пак преписује само лепша места. За ово ваља начинити нарочиту свеску. Преписивање се не може доста нанрепоручити самоуку и сваком ученику, толико је оно корисно вежбање. Отуд се оно мора вршити најбрижљивије калиграФСки и ортографски. Оно се не ради без размитљања, механички, него се тежи, да се удуби још то више у чланак, посматра се акценат, правопис и т. д. Кад је свршио с чланком, т. ј. све речи записао, преписао комад, израдио вежбања, онда на крају може још два-трицут само прочитати речи, не да их учи напамет. Ако ихјесве упамтио, добро. Ако није, опет добрс. Оне ће се поновити у читанци иуно пута и онда ће их и нехотице упамтити. Сем тога, ово просто прочитавање речи може систематски сваки дан вршити, т. ј. два-трипут или само једаред прочитати, али не треба учити напамет. Наравно, да ће то читање увек бити само наглас и с највећом пажњом на Фонетички правилан или бар приближан изговор (ако није савладао Фонетику), на акценат и правопис. Све ово не врши се мехапички, као што чине деца, кад уче што напамет. него уз брижљиво посматрање и упоређивање, суђење и закључивање. НаортограФију и на гласоудар ваља само како може бити строго да пази. Не може ее доста напрепоручивати самоуку ово правило. И још једно: 6 амоук не сме уаотребити ни усмено ни писмено аисолутно ни једну реч, ако тачно не зна пено значење и уиотребу. Ова су два правила од неизмерне вредности за учење сваког, па и матерњег ј езика. Еоји ће речник узети самоук ? На то питање не може се одговорити сногу. Сви се речници уопште деле у две врсте —• у језиковне и у стварне. Језиковни се даљв деле у опште и стручне. Стварни исто тако. По обиму и по изради језиковни се такође још и даље деле. Неки су врло опширни, други нису, а трећи су сасвим кратки и често и нису азбучни, него су речи у њима сложене ио другом начелу, не азбучном (вокабулари). Затим, неки језиковни речници само су на једном језику, други опет садрже речи на једном, а објашњења на другом језику. Даље, неки имају објашњења на неколико разних језика (иаралелни речници). Најзад, неки језиковни речници имају за предмет нешто нарочито, н. п. синониме, туђе речи и т. д. У речнике иду и оне књиге, које садрже све сродне речи по значењу, које су поређане покашто по класичним категоријама или слично (идеолошки речници н. п. Кођег1;зои и многи други).' Који ће речник узети ученик није, дакле, проста ствар, као што се чини. Разни речници неизбежни су део сваког апарата за учеље сваког језика. Без доброг таквог апарата немогуће је ни учити, ни служити се после учења неким језиком, па и матерњим. Човек, који чита, ако је без