Prosvetni glasnik

просветни гласник

9. Полнал внциклоиедгл русскаго селмкаго хозапства и соарикасаввдихсл сб нимђ наукг. СПБ., ДеврЈенЂ, 1900 и д. 4-а 21 св. по 3 р. 75. — Врло велико дело (6—7000 с.), одличне техничке израде, 12.000 слика и т. д. Отплата. Нааомена. Ови ти речниди садрже и много библиографских података. Београд, 20. 6. 1904. Павле Ј. Мајзнер

ШКОЛСКИ ГРЕСИ („Наттег", св. за Фебруар 1904.) Пред вами је бедно дете, које има од природе слаб стомак, те не може да прима у се много хране. Ну родитељска сујета хтел.а би да од ове згебе створи дива, те с тога кљукају дете јелом и пићем ; па кад се оно ипак не развија, позову сваковрсне декаре, који јадни и сл.аби стомачић муче напитком за крепљење, јаким чорбама и нарочитим методама храњења. При свем томе је дете све сдабије и болешљивије, јер је стомак руиниран насилним лечењем и најзад већ не прима никакве хране. И тако сирото дете остаје за свога живота бедан створ, докле га болећива судба не ослободи свих мука. Уверени смо, да ће нам сваки рећи, да нико није толико глуп, да слаб стомак претоварује храном толико, да овај не може поднети, јер сваки знаде, да ће се стомак тек на тај начин покварити. И заиста, да нико није глуп кад је стомак у питању; али како је онда, кад се тиче саме главе? Глава је исто тако орган као и стомак. И она има да савлада известан рад; она врши духовно варење, које има своје граниде исто тако као и код телесног храњења. С тога ће и препуна глава имати исто тако рђавих последипа као и претоварен стомак. А сувишно напрезање почиње већ онда, кад од организма више захтевамо него што по слободном нагону може да прими и да савлада. Кад силом трпамо храну у стомак, која му не годи, ми га тиме слабимо. А зар неће исто тако бити и са главом ? По стомаку знамо, да нам само она храна прија, коју смо узели с уживањем и радосном жељом, „с апетитом". Еад бисмо овако мислили и при исхрани духа, онда би наше школске и васпитне ствари на мах стајале на много већој висини, јер и овде важи основно нравило: Све наметнуто само је од гатете! А птта, дакле, чине отад и учитељ кад примете, да ученик не схвата добро неку ствар ? Они не веле: причекаћемо, док твој дух боље сазри, а дотле нека се одмара и снажи; не, они кажу: кад ти