Prosvetni glasnik

84

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

више душевне подобности, али их свакако једностраним претоваривањем може да ослаби. Најдрагоценији су душевни дари: моћ разликовања и суђења, моћ посматрања, оштроумност и моћ проналажења, Фантазија и снага уређивања. Шта чнни школа за њихову корист ? Да ли су ове подобности у питању, кад се на памет уче речи, бројеви, изреке, правила и обрасци? Ну наша школа најмање показује разумевања за оно, што је у човеку најснажније и што га уздиже до генијалности за инстинкт. Шта је учинила школа за неговање и развијање добрих инстинката? Више него ништа, она их угушује и убија. Ако, дакле, наша школа хоће да пође паметнијим путем, онда се мора отрести мучења разума и дресуре памћења. Она се мора ограничити у раду, да деци предочи дела и искуства из природе, живота и историје што очигледније (не у апстракцијама и обрасцима), и што више у слободној природи. При томе ваља деци оставити на њихову наклоност и подобност, те да од учевног градива добровољно онолико приме, колико сам дух радо схвата, онако исто слободно и добровољно као тпто биљка своју храну тражи. Наставу у разреду са више часова ваља прекидати с пола часа телесног вежбања и разних игара дечјих. (Бг. В. Шалмајер из Минхена тврди, да би се циљ — да се непосредно носле душевног рада вежбањем телесним одводи крв из мозга у органе за кретање те да се тако сиречава велика умореност мозга, — могао боље постићи одмором, јер би умни рад био потпуно бескористан иосле претходног кретања и гимнастике). Не треба мислити, да ће се добровољно схватање дечјег духа показати и сувише недовољно. Деца буднијега духа показују још из младости своју живу жељу за учењем својим непрекндннм питањима. И кад бисмо се само на то ограничили, да на дечја питања сходно одговарамо, дух би постепено сазревао без и најмањег напора детињег. Нитања треба да. буду више ствар ученикова, амање наставникова. За оно, што дете пита, дух је отворен и боље прима, оно се радо и жељно прима. Питања су као биљне жилице, којима дух себи храну тражи. Рђав је знак, што деца забораве питати, како нођу у школу! На место насилно-механичког образовања духа ваља да наступи слободно-органско. Свако наваљивање, гањање и принуђавање ваља избећп. У образовању ваља да важ.и правило: Оставити времену! Дрво, које никаквим средствима не можемо нагнати да данас донесе плода, донеће можда после које године својевољно више него што можемо и очекивати. Ваља више имати на уму Факат, да баш дубоки и свестрани дарови природни спорије- и доцније досиевају до развића, а ограничени и плитки духови раније. Раније развијање обично рано и заврши с напредовањем и остаје на осредњем нивоу, док се други тек онда