Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

83

Зар не трпи можда баш наш јаван живот због ове вештачким путем издигнуте али недовршене интелигенције ? — Ко је глуп, треба доле да остане, све да му је отац не знам ко. Здрав дух пак, са природним нагоном за развијање, развио би се несрављено боље методом добровољног примања хране. Можда не у свима правцима и можда спорије у почетку, јер су веома различите подобности и зрелости дечје у истом добу. Школа већ и овде тешко греши, што све једним разом мери. Има деце веома даровите, која у млађим годинама веома натежу с бројевима и страним језицима, у опште с апстрактним појмовима док у зрелијем добу врло лако савлађују те предмете. Има људи, који су се у детињству необично мучили с латинским језиком, а доцније су постали страсни језичари. Исто се тако може рећи и о многим математичарима. Буђење човечје воље за извесне научне гране зависи са свим од доба старости, а они, који су рано зрели, нису увек и најспособнији. Овде важи општи закон развића, да се свестранији организам спорије и доциије развија него простији и нижи. Најзнаменитији људи у светској историји ретко су бнли добри ученици. 0 Бизмарку се вели, да у школи није много вредео, а о Гетеу и Шилеру, Бетовену и Ватнеру не чусмо, да су били истакнутији ученици. За чувеног и великог инглеског мислиоца Херберта Спенсера каже се, да је у школи био веома немаран и непажљив, а код куће неуредан и тврдоглав. Само га је природа зани- . мала. У место да на књизи ради, он је радије тумарао по пољу и по шуми. Бегае, дакле, по нојмовима Филистера садашњег образовања прави беспосличар и неваљалац. Можда је баш на тај начин сачувао свој оштар ум, који му је доцније славу донео, а који би под данашњим школским системом био унакажен и убијен. Само необично ,јак и здрав ум може с успехом да се противи утицају овог безумног школског рада. Већ је у питању, да ли се сме осудити дечје тело, да, без штете по здравље, више од четири часа дневно мирно седи. Ваља имати на уму, да свако младо створење за време свога развића има несавладљиви нагон за кретање, играње и хрвање. Угушити овај нагон значи грешити о природу. Ну највећа је школска глупост „учење на памет". Оно је смртни удар сваком оштроумљу и разуму, јер не вежба дух већ га слаби. Што се на иамет научи, није ни близу добро сварено и није дух у се примио. Учење на памет јесте будалаштина, којом школа окити духовне лутке за изложбу, али штета, што је то шаренило за живот потпуно без вредности и што доцније само спречава слободно кретање духа. У опште школа и сувише много полаже на вежбање памћења. Памћење је најнезнатнији душевни дар ; оно никад не може заменити