Prosvetni glasnik

X Р О Н И К А

87

и лекара у Карлсбаду, сеитембра 1902. год., изнесе своје мишљење о пореклу термалних вода, по којем сви термадни извори не постају од инФилтрационих вода, већ се многи од н>их имају сматрати као јувеннлни извори, т. ј. као извори, чије воде избијају први пут на површину из непознатих дубина земљиних. Сис је груписао све изворе у пет група. Прву гругу чине извори слатке воде за пиће, и то било у брдским теренима или у равнидама, који приближно имају средњу температуру места на коме се појављују. Као главне састојке садрже већу или мању количииу карбоната (калцијума и магнезијума). Ови су извори вадозног порекла. Друга група извора такође је вадозна и састављају је извори, који такође имају средњу температуру места; али се одликују својом нарочитом минерализацијом, као јодни извори у Халу итд. Трећој групи припадају вадозни термални извори, који своју топлоту добијају од знатпе висинске разлике између инФилтрационе области и саме издани (н. пр. Вопшо, РШегз). Они садрже већинол мало чврстих састојака, и за то су ови извори познати још под именом индиФерентне терме. Четврту групу састављају јувенилни извори, чија се температура не мења са годишњим временима, али варира почев од температура околног земљишта до преко 70°; они су често индиФерентни, као Теплиц (47'4°, из порФира), по некад су слабо минералисани с малом количином глауберове и куњске соли и соде (као Воигћоп 1' АгсћетћаиИ, 53° из гнајса), кашто су јако минералисани (као Маријенбад, 1Г2° из гранита и Карлсбад, 73-8° из гранита) Сви ови .јувенилни извори или су у директној вези са кварцним жицама или саме таложе рожначке складове. У по неким случајима виде се Флуротиске жице, готово свуда и баритска излучавања, а често и кристали нирита. У Француским Пломбијерима виде се разни зеолити, а из Воигћоп 1' АгсћетћаиИ помиње се и галенит. Овој групи извора припадају најтоплији европски извори. Пету групу чине гејзерски извори, којих нема на европском континенту. Они чине прелаз ка стромболској (ритмичној) Фази вулканској. Најзад еманације угљене киселине могу се узети као засебна група. Ту долазе многе хладне киселе воде и ексхалације гасовите угљене киселине. Поменуте групе извора нису строго издвојене. У многим случајима тешко је одлучити да ли је какав извор вадозан или јувенилан, а нарочито из разлога што јувенилне воде нису строго издвојене од вадозних, а често и начин капаже утиче на мешање ових вода. Хемиске анализе често не дају поуздана објапгњења, а и студија геолошких чињеница није увек довољна за објашњавање порекла појединих извора. На крају своје интересантне расправе, Сис указује: „да топле гасовите Фумароле, сублимациона калајна рудишта, кише хлороводоничне киселине на Везуву, рудиште куњске соли Алтенсалца, топли гасови и паре, које су пре кратког времена спржила тела многих жртава на Мартиници и ако им одело