Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

СРПСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО

ОШ. Збор (10 октобра 1903 год.) 1. Размотрене су публикације, које је Геолошки Завод Вел. Шкоде добио у замену за Геолошке Анале Балканског Полуострва. 2. Приказан је примерак песковитог глинца са шкољкама који је на Јагодњи (код Стублине?) нашао Драг. Р. СтеиановиД, руд. инжињер а у коме је Ј. М. ЖујовиЛ познао ВерФенски Шкриљац са РзеиЛотопоИз С1агаг; затим кречњак са калупом капротине из Дубоког у Неменикућама и примерци амФиболита са Плачкавице, које .је донео Ј. М. ЖујовиЛ и најзад калупи од СагсИит рго^гасГит, из сарматеког кречњака испод луднице у Београду, које је Геол. Заводу поклонила ученица Велике Школе г-ђица Леиосава МиљковиИева. Ђг. Дим. Ј. Антула прочитао је свој ре®ерат о Сисовом иредавању, које је држао у друштву немачких природњака и лекара, о термалним изворима. „Хохштетер и Волф запазили су да се инфилтрациона област карлсбадским изворима у пространом гранитском терену не може ни приближно одредити. Лаубе је наговестио да је врло загонетно откуда у карлсбадским изворима оне велике количине сталожене калцитне сиге, као и огромна количина термалне воде. У1удвик и Монтер нису могли објаснити велику количину натријума у карлсбадским изворима и напомињу да ови извори добијају своје чврсте састојке не из гранита, него из непознатих дубина земљиних. Најпосле, ни Розивал није могао да нађе никакву везу између атмос.Ферских талога и јачине ових извора. За велику количину угљене киселине напомиње да она мора водити порекло из какве усијане магме. Оваква и њима слична опажања и сумње у вадозно (инФилтрационо) порекло термалних вода побудиле су Сиеа да, пред скупом немачких природњака