Prosvetni glasnik

оцвнб и прикази 95

и подсећа ме на познату немачку књижиду, што има натпис: „ Наро1еоп Тсегп РеМћегг' 1 . \ ои етет к. к. 1Јп1егНеи1,е11ап<; 1П Ретшоп. Стр. 19. (§ 37): „Неке се ствари морају изоставити из граматике за то, што нијесу истините на пр. 1трогГесШгп (1е сопаШ." — Ја допуштам, да би се та ствар могла изоставити зато, да би латинска. или грчка сиитакса била нешто краћа, али не допуштам, да та ствар није истинита. Зар на пр. у примеру: МНо, диоз ех аеге аНепо 1а1)огаге аг1 )11га !)а<;иг, 8оШсИаЂа1 (Саев. I). с. III, 22.) трГ. боШсИађак није = зоШсћаге сопађаШг или 81,и<1ећа1, ? Зар у примеру: Уеп1е1)а118 т АМсат (С1с. УШ) није уетеваМв = уешге сопаћатМ или а1ис1е1)аг18, кушасте или хоћасте да дођете? Зар је у примеру: 8е<1 1и§игЉа рпто 1;ап1ит то<1о 1)е1Н тогат гесНтеђа! (8а11. 1и§. с. 29) 1тр?. гесНтећа!; згодно другојачије како превести, него: кушаше (хоКаше), гледаше да куии? Покушавана радња може се у класичним језидима а и у нашем изразити не само имперфектом, него и презенсом и Футуром: ннр. Двојица иду на вашар, један и други куиоваКе разне ствари; један ће набавити свашта, што му треба, а други ништа, јер му је све скупо. Његово је куповање тек само покушана радња (сопаШз), и различна од исте радн.е у другога. Је ли дакле излишно да оваке ствари знају ученици више гимназије, а камо ли великошколци, којима је струка класична Филологија? Стр. 19. (§ 39.) Писац вели: „Методика каже, да многе ствари треба изоставити из граматике и то једне за то што ншпта не номажу при учењу језика, друге зато што очевидно сметају при учењу, а треће треба или сасма изоставити из граматике или их штампати као незнатније ствари на крају књиге". — Али не ваља то правило злоупотребљавати тако, да се сматрају потребне ствари као непотребне или као сметња код учења, ако је оно потребно и за лакпге памћење и за боље разумевање. А баш у том је г. Ђерић погрешио. Тек метод у његову огледу не ваља, што је сматрао, да ништа не помажу или да сметају неке ствари код учења (као наука о акценту, о гласовима, о контракцији, и о састављању наставака са основама). Баш те ствари олакшавају учење, памћење и разумевање (а због тих ствари књига не би ни много већа била). Тако чини г. Ђерић, који се толико поноси знањем метода, да свима другим писцима те струке одлучно одриче то знање — од Бругмана и Делбрика ночевши иа чак до И. Шврљуге. Он хоће опет да уведе онакав примитивни начин грчке граматике, по којем се уче и мала^деца. Баш Курције, којег г. г Берић толико куди има ту заслугу, што је у грчку граматику увео онај метод, по којем се она може лакше и разумније учити и памтити. Ту заслугу му и признају прваци те струке, а г. Берић у том признавању види „велику погрешку". Ето, шта бива, кад ко сам себе прецењује мислећи, да само он више зна него сви други. На стр. 19. (§ 39, 1) писац вели: „Скоро сва правила (законе) о промјени гласова треба изоставити. Она правила, која нпјесу ни мало сумњива, а ученик их може лако разумјети, могу се додати на крају књиге". — Што се додаје на крају књиге, није намењено да се учи, или барем не онда, кад