Prosvetni glasnik

102

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ночињв у јулу, а министар просвете мора већ у априду иди мају знати струке кој« ће се нодагати. Оне се избирају из листе нредмета, који су учени у средњим школама, и морају бити сваке године. друге. Иредмети последњег испита биди су јапански и хннески језик, математика, јодан страни језик, Физика, хемија и геограФија. Међу »страним језицима" мора бити у свима сдучајевима енгдески, изузев .за оне студенте, који жеде да походе на университету курс из немачког права и немачке дитературе; у том сдучају, може се на место енгдеског изабрати немачки. Они студентн, који изаберу за студирање Француско ирано и Франпуску дитературу, могу изабрати за испит од страних језика Француски. Сем тога, могу се само око иедесет студената, који уче медицински курс решити за немачки језикуместо енгдеског; ади овоје допуштено само у првим вишим шкодама у Токиу. Сви модиоци испитују се у исте дане, и у исто вроме у разним великим шкодама, и то увек само у оним шкодама, из које су дошли на испит. Одговори се напишу, скупе и пошљу просветном одељоњу, где нарочито изабрани одбор прегдеда хартије и нумерише их. Цедокунан број нумера, с нарочитим погдедом на разне струке, оддучује о исходу испита. Постављање студената, но групама, коју ко жели, врши се по реду њихових испитних ресудтата. Ио том се конкуренти нримају у шкоде но истом реду. Кад број конкурената за неку школу прокорачи допуштени број, морају етудонти са мадо сдабијим сведоџбама ићи у оне шкоде, које су изабради на другом месту и т. д. Овај ,јо систем уведен у јуду прошде године, и ноказује со, нема сумње, као најпробитачнији начин за одстрањивање сувишних конкурената,. Мдади људи припромају се врдо журно за овај конкурсни испит, за време своје пете школске године на средњим шкодама, а ието тако и у размаку између дана кад су предали модбе, у априду, и испита ујулу. Ади, ваља се бојати, да многи мдади људи, овим прекомерним напором при учењу, не штете своје здравље, а то је јошједан отежавајући аргуменат противу свију оних, који говоре заумножавање института за више образовање. Овај конкурсни испит је основни узрок тнто средња старост университетских абитуријената прелази пјхжо 26 година, у место да износи 23 иди 24 године. Обично долази дете у основну шкоду кад наврши 6 година; шест година доцније ступа у сродњу шкоду (са дванаест година), посде пет година ступа на велику школу (са седамнаост година) и три године посде тога на университет, одакде исто тако, иосле три иди четири године мора свршити завршни испит (дакле, са двадесет и три или и четири годино). Курс ведиких школа деди сз на три секцијс. Ирва секција јо нрииремни курс за опе студенте, који жело изучавати на университету групе за правне науко и литоратуру. Нродмети су им ови: Наука о обичајима, јанански и кинески језик, страни језици, историја, логика и психологи.ја, основи права, основи нолитичке економије и борење_