Prosvetni glasnik

101

јо највећи део випгих чиновиика и повећи број научника од порокла Шицокуса, и њихови синови, браћа, сродници и иријатељи с тога жеде да заузму исте положаје, за ко.је, природно је, треба випги ступањ образовања. ' Шицокуси су већином веома сироти, па ипак многи од њих. у пркос својим скромним средствима, старају се да њихови синови уживају университетске студије. Није ретко, кад се какав млад човск истакне у средњој школи, да чланови његове породице буду готови, да поднесу жртве и да притрпе оскудицу, да би омогућили његово даље образовање. Познат је један случај, у коме је једна млада девојка, да би потпомогла издржавање свог млађег брата, отитпла у гејше, иозив, који се но сматра као са свим частан, али ни у ком случају не троба га замишљати ни као понижавајући. Можда је то изузетни случај, али четпће се дешава, да родитељи кубуро, само да би послали сво.је синове на университет. Сем тога постоји читав број дружина за помагање студената, чији јо задатак, да потпомажу оне студенте виших завода или университета, чија родбина није довољно имућна да може снабдети своје синове потребним срествима за студије. Такве дружине обично су локалне природе, известан број људи из истога крара (вероватно људи, који су и сами били . студенти без средстава) уједине со да потпомажу сиротне студонте из свога округа. Ови, на овај начин потпомогнути студонти, враћају после иозајмљени новац са или без интереса. Има стотине друштава такве врсте, и шта еу она учинида и чине за више образовање, но може се оценити. Осим тога налазе се у породицама виших чиновника или научара обично по један или два млада човека који су у служби у кући, или држе ту приватне часове. Ови млади људи код таквих породица добијају стан и храну, — кад кад им се плаћају и сви издаци — и иду у школу, а у слободно време, у накнаду за све то, на услузи су то.ј породици. Врло велики број випгах чиновника и научара иретурили су и сами жикот „Шозеја," како се назива живот таквих студената. И овај систем показао се тако добар, да треба желоти да се и одржи. Посгоји осам великих школа, ко.је су сво под директном управом министра просвете. Понеке од њих имале су сем курса за припремање за университет још и по једно одељоњо за медицину, али она су прошлих година претворена у једну независну школу. Једна од школа у Куматово имаијодно одељењо за инжињерске послове. Осем школе у Куматову, сво су остале сада још само припремне школе. Као што јо већ помонуто, број конкуроната за примање јако надмашује број оних, који се могу примити у школу, и с тога је уведен конкурсни испит којим се даје црвенство најспремнијим студентима. Сваки кандидат подноси писмену молбу министру просвете преко велике школе, у којој