Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

На стр. 6. огд. 2. у претпоследњем реду каже се, да шећер постаје у водп течан. На стр. 13. сасвим је правилно казано, да се шећер у води растура у безброј снтних честица, а не да лостаје течан. На стр. 8. огл. 7. у другом одељку, у првом и другом реду:. .. да свако тедо, које се налази близу земље, тежи да иадне на земљу — није довољно јасно, колико близу земље. Оно, што је сврх куће и што је сврх цркве, није близу земље, па опет пада на земљу ако нема ослонца. На стр. 17. огл. 25. где се говори о гњурачком звону, није речено, шта бива са ваздухом у звону, кад се оно спушта у воду. На стр. 39. огд. 60. на завршетку није тачно и јасно казано, шта је струјање, а шта је кључање воде. На стр. 48. огл. 76. у 3. одељку правило .је исказано тешко и нејасно за децу. На стр. 58. огл. 88. у носдедњем реду изведено је, као да су лоптице едектрисане кад се нити одбијају, нити иривлаче. На стр. 102. одмах горе где се говори о прављењу огледала погрешно се каже, да се предије стакло живом, па онда преко тога простре станијол. Прво се стакло покрије станијолом, па се онда преко станијола предије жива, јер се жива хвата за станијол, те не може да се разлије. На стр. 104. огл. 135. у 2. одељку погрешно се каже разлог, зашто је у огледалу лику преокренута десна и лева страна. Да је онако, као тамо што се каже, онда би на лику била десна и лева страна где треба да је. На стр. 115. огл. 1. погрешно је казано, да се водена пара згушњава, кад прелази у ледене иглице. Вода се згушњава само до + 4° С. У гдавноме може се рећи, да су то све ситније грешке и да их је у целој књизи врло мало. С те стране књига је, дакле, добра.

Што се језика тиче, има доста германизама и хрватизама. У место, жижица или кресавица, тамо стоји хрватизам, палидрвце. У место бритве или ножића тамо стоји хрватизам, перорез. Наступити значи на што статн, па се не каже: наступила смрт, него дошла смрт. Не каже се: наградити дијаманте, него начинити. Награђује се човек за какву заслугу. Наградити дијамант, то је хрватизам. Хрвати не познају лашег језика, да зато погрешно и. употребљавају наше речи. „Упознали сте се и са земљином привлачном сидом, као и са свима оним ироменама, што их она причцњава," — а боље би било рећн: што од ње додазе. Нробати каже се: покушати. Плајваз се каже: писаљка. „Пробамо ди, да је удишемо, оиажамо да гуши" (стр. 134.) Не опажа се да гуши, него се осећа. Има .још незгодних речи и нзраза у књизи, које треба иажљиво избегавати и које не можемо ређати на овоме месту, јер их је повише.

Стидизација је потежа за децу. Примере не треба наводити. Ено одмах у почетку књиге, у одељку са натписом: „Драга децо," где писац говорп деци, може се видети, каквим је стидом написана цела књига. Није згодан такав стид ни за обичну попударну књпгу, а већ о школској п да не говоримо. *