Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

31

дужне долине деле Тјеншан на више планинских верига, које су етрмените нрема северу. За трговачки саобраћај између Западне Сибирије и Еине најонатнија је долина реке Или (Кулџа). Северну границу чини удољина, која почиње североисточно од Балкашкога Језера и даље води на исток. Кинезп називају ту долину „Тјеншаниелу" („Пут северно од Тјеншана"), која је пуна сланих језера. Западне огранке граде обе упоредне планинске вериге: Алај и Трансалај (КауФманов врх 7010 мет.) а чвор целог иланпнског система, Тенг икан (7300 мет.). Између северних нланин. верига најзнатније су Алатауове око језера Исикула, на коју се источно наставља Трансилиски и, десно од њега, Џунгарски Алатау. Источне делове граде снежни и леденички масив, Дос Менгенола, и код града Урумчи Богдола (6000 м.), света нланина сточарских калмука." (Стр. 8 и 9). — Треба имати на уму: да поред овога иостоје и други планински системи у централној Ази.ји; да сем Централне у Азији по писцу постоје још Источна, .Тужна, Западна н Северна висија, и да је орограФија свих планинских система тако опширно из.аожена. Тако је опширна и „ТонограФија" нишчева. На пр. помиње : да „Пекинг има у новршини 32 км. ? и дели се на 12 предграђа;" да је у Мукдену „гробница манџурских царева;" да је у Токију „улица ПТимбаши-Дорн широка 27 метара;" у ГОимонсеку потписан мир између Кине и Јанана 1895. год.;" „у Меџеду гроб Имам-Ризе и гробница Харун-ал-Рашида;" „у Алахабаду победни стуб будан. краља Асоке;" „у месту Тунрију родио се чувени Шамил (1797). Беше хоџа . . . и заробише га у тврдињи Гунибу (1859)" итд. итд. Ситнице, које су без геограФске вредности, виде'се из ових примера: „Многа инглеска друштва ваде у Родезији златну руду. Међу њима најзнатније је Чсртред Друштво (СћахЧегес!)" (с. 114); „0 увођењу земљорадње постоји у Кини једна прича. Тако веле, да је један њихов цар изумео плуг (2700 пре Хр.), а 1000 година доцније једна њихова царица огласила свилену бубу (Вотћух Моп) за домаћу животињу" (с. 31—40); „Винеке с експедицијом оде у унутрашњост Мек-Донел Планине и објави у неколико свезака свету сво.ј рад" (с. 123); „На салашу Лонгвуду (Хоп§теоос1) провео је сво.је последње дане Наполеон Велики (1815—21)" с. 111 : и др. и др. Иначе има појединости, које су могле само у примедби бити на пр. како је во.јска Александра Великог. а сада енглеска, добијала запаљење очију при своме ноходу у Инднју, а ио јаким степским врућинама; како су сви војни походи иочев од Александра Великог до данашњих ишли кроз киликијске пролазе (с. 12); како је цар Јустинијан подигао неки ианастир (с. 13); о сплавовима (с. 18); црича о јананскоме уставу (с. 40); итд. итд. 4. Местимице у стилу нма непотпуности, нејасан је и неодређен, где где је развучен и има германизама; правопис н облици нису правилни. Ради тога ево неколико примера: „...Арарат (5210), чији се врховп изнад осталих истичу и својом висином и због историјског иредања (Но.јев ковчег)" (с. 12); „Реке азијске имају често иста изворитпта и блиска ушћа с тога Ази.ју наназивају..." (с. 15); „Азија, највећи континенат Старога Света, колевка човечанства, свих вера и Хриетове вере; која је Европу населила и научила је сточарству и земљорадњи, дала јој културне биљке и припитомљене животиње, налази се на северној хемисФери, сем југоисточних острва (с. 4); „Либерија је веома презадужена, те ће доћи или под власт инглеску или немачку" (с. 98); „И Фауна је на већој геограФској ширини као и у Еврони и Азији а кад се иде на југ опет друкчија" (с. 152); итд. итд. — Неиравилно је писати: пиринџем (пиринчем), џбуњем (жбуњем), хоризонт (хорпзопат), запалење