Prosvetni glasnik

32

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИЕ

(запаљење), суша (сувља), бешумне (оголеле), изводна лука (извозна л.) одпловљава (отнловљава), Малајске Државице (мал. држ.), Арабиска висораван (араб. в.), У1иванска железнида (лив. жел.), Тропске ирашуме (тр. н.), рушевине МемФиске (рупг. мемФиске), Азијско Копно (аз. к.), Иортугалске колоније (порт. кол.) итд. итд. 5. Није требало помињати, где је немачки цар Фридрих Барбароса разбио Турке (с. 68), нити где се удавио (с. 19), пошто је то могло наћи места у немачким уџбеницима, по којима је писац радио, а не у српском уџбенику. Мишљења смо, да се ова књига не може примити за стални уџбеник у средњим школама, а за привремени може се усво.јитн тек онда, пошто се нрема оцени поправи. 31. Августа 1904. год. Београд Стев. ТТредиК Ник. 3. Дазић Рис. Т. Николић Ирема овоме реФерату г.г. реФерената Савет је дао миш.г.ење: да се може донустити употреба ове књиге у средњим школама стим, да се У другоме издању поправи према напоменама г.г. реФерената. Г.г. Стевану Предићу, Никоди Дазићу и Ристи Т. Николићу у име награде за овај њихов реФерат, одређено је шездесег (60) динара. VIII Прочитани су реФерати г.г. Мидоша Марковића, Петра Андрића и Матије Станојловића, проФесора, о књизи: „Земљопис за средње и стручне школе, четврта књига", од проФесора Срећка А. Мидетића, који је модио за одобрење да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у средњим шкодама. т РеФерат г. Милоша Марковића гласи: Г^лавном Просветном Савету Прегледао сам књигу: „Земљопис за средње и стручне школе. Трећа књига. Европа" од г. Срећка А. Мнлетића, проФесора, коју ми је Главнн. И])осветни Савет изволео послати на оцену. Част ми је о том иоднети Савету своје мишљење. Међу помоЈгНим научним средствнма у средњим школама на сваки начин уџбеник заузима важно место. И ако би се могло рећи да је уџбеник за основне школе сувишан и излишан, не може се то рећи за средње школе, где ученик у интересу свога општега образовања има много што шта да научи и да зна. С тога је ученику средње школе уџбеник за геогра.Фију потребан исто тако као н. пр. граматика и синтакс-а за изучавање језика. Уџбеник треба да је кратак и прецизан. Али ма како да је уџбеник за геограФију кратак, мора задовољити ова два захтева: 1.) Мора претходно расветлити Физичку страну, што чини Фундаменат политичкој географији, и 2.) уџбеник ваља да стоји на висини геограФске науке, на чије се резултате свагда мора обазирати. Специјалном опису земље или каквог дела њезиног треба да претходи општа Физичка геогра $ија. Пријатно мн је овде константовати, да је Земљопис г. Милетићев у главноме задовољио поменуте научне захтеве.