Prosvetni glasnik

334

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Значај ручне библиотеке у толико је већи, у колико је тсжс доћи до главне бибдиотеке. Колегије оних завода, који немају ручних књижница, јако их траже, јер сваки наставник жели да му је под руком оно што му је најпотребније за предавање или за лично научно усавршивање. Не могу се иоставити општа правила о избору деда за ручну књижницу; ади ипак у гдавним тачкама има сдагања. Потребне су ове књиге: велики конверсациони речник, најважније збирке закона и статистичка дела о школама, и још Баумајстеров „НашЈЈшсћ (1ег Ег21е1шп§8- ип4 ТЈп1егпсћ1;81ећге; за поједине струке су велике енциклопедије, реални речници и веће ручне књиге (НапсПзисћег и Огипс!П88е); сви уџбеиици, који се уиотребљавају у једноЈ школи, и библија, и то у по два примерка; збирка свих писаца, који се ту читају; даље речници разних језика и најважније њине граматике и историје књижевности; методска помоћна дела за поједине наставне гране, ие заборављајући ни уметност; добро би било набавити и којо дело из правних државних наука, као и Грађански Законик и др. Да ли ће у ручној библиотеци стај ати и дела из природних наука, или ће се она сместити у поједине кабинете, то стоји до нарочите жеље њиних представника а пре свега до практичне потребе; ну можда би ипак било подесније да су заједно са осталима у ручној књижници, јер интересовање за природне науке може бити живо и код осталих наставника. Горњи списак није нотпун (Улрих наводи и сама поједина деда) и мора се у опште управљати према месним нридикама појединих завода. Он се може допунити важнијим библиограФСким помоћним средствииа и већ споменутим школским извештајима, који се тичу школских књижница, а тако и штампаним каталозима других шкода. У наставничкој соби треба да буде и у умереним границама одређени избор часописа, како научних тако и оних који се тичу наставе (Улрих наводи, који су за нреноруку). На бибдиографију и уметност ваља при том обратити довољно пажње. Часописе са више белетристичким садржајем не треба држати на рачун завода. Издаци на часописе по правилу не треба да пређу '/* буџета за књижницу, али се ипак ваља обазирати и на месне прилике. Књиге из ручне бибдиотеке као и изложене свеске часописа не смеју се ни у ком случају узимати из наставничке собе дуже од једнога дана (од свршетка часова у подне или посде подне, ако се ради и после подне, па до сутра дан ујутру). Свака тако узета књига иди свеска мора се прибележити у једну ту издожену, подесно уређену књигу. Ствари послане од књижара наразгледање и ново набављена деда такође треба изложити у наставничкој соби, ади боље засебно, чиме