Prosvetni glasnik

I

ОЦЕНБ И ПРИКАЗИ Методика земљописне наставе у народној школи ио Рушу, Рудеу и др. писцима израдио Мих. М. СтанојевиЛ учитељ. Едектрична штамиарија С. Хоровица, Београд. стр. 117. Настава у Земљопису као и остада настава у народној шкоди треба да тежи највшем васпитном циљу: хармонијском развитку свију снла ученичких. Да се ово постигне треба ноговати не само памћење, него и моћ расуђивања, развијати пдеменита осећања и саморадњу у ученика. Савремена методика показује многе оправдане тежње за реФормама земљописне наставе и последњих је деценија врло много урађено за поправку метода ове наставе. Уз то је ведики напредак у картограФији и остадим вештачким наставним средствима, која потпомажу очигдедност, као што су рељеФИ, земљописне сдике, стереоскопи и др. Прошда су она времена, када је се земљописно градиво учидо механички, без карте и све је мање земљописних уџбеника који би биди мршаво ређање самих имена и бројева. Настава у познавању завичаја данас се узима као подазна тачка у земљописној настави; од места становања, као најприроднијег срества, иде се даље и сва знања овде стечена морају сеевестрано у даљој настави ради разумевања примењивати. Даље описивањем земљишта и људства хоће се да се ученику пружи верна сдика о дотичној земљи; нарочито опште призната начелп уиоредме географије, како су их Кардо Ритер и његови сдедбеници поставили, педагози теже да унесу и у народну шкоду Отуда се физичком земљопису даје више места и градиво се обрађу.је по узрочној вези појава. Наша је падагошка књижевност сиромашна, а међутим у других напреднијих народа веома је много урађено на пољу методике. У намери да би допринео што бољем предавању земљописне паставе у нас, г. Станојевић је проучио што је у нас на том пољу урађено а такође најважније списе из богате немачке дитературе и о^абрао оно што може користити и нашим придикама.