Prosvetni glasnik

508

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

Ова је књига кратка историја развигка земљописне науке и наставе, методика и вођа кроз земљописиу дитературу уједно. У првом одељку: аоглед на развитак земљоииса као науке и земљоиисне наставе писац износи у кратко историју развитка земљонисне науке и наставе, почињући од Аристотеда, а завршио је са Александром Хумбодтом, геограФом, који је учинио врл.о важна открића на свом путу по Азији и Америди и Карлом Ритером, ведиким реФорматором географије, који јој је одредио нове правце, а чији су рад наставили знаменити геограФи Рон, Данијел, Пегаел и методичари: Оберлендер, Хуме, Гајстбек, Сајберт, Трунк и др. У одељцима: другом, трећем, четвртом, петом и шестом говори се о важности и задатку землоиисне наставе у народној школи, о наставнам методима и облицима, избору и расиореду градива. као и о најглавнијим захтевима модерне дидактике у настави овог предмета. Седми одељак говори о наставним средствима : самом предмету (месту становања), моделу и рељефу, карти и атласу, природним производима, разним граФичким и другим вештачким сресгвима, која могу да допринесу што бољој очигледности у настави. Врло је корисно што се у књизи опширније говори о употреби карата у настави, јер многи мисле да је карта нешто што се само по себи разуме и да није иотребно да се она поступно, методски објашњује. Осми одељак говори о наставним радњама, девети о настави у иознавапу домовине, а да би показао на примерима, на одређеном наставном градиву, методска начеда, г. Станојевић је обрадио у десетом одељку две методске јединице: Посавину и Крушевачки округ. На послетку, у једанаестом одељку, изнета је литература (српска и немачка) земљописне науке и наставе и то нс потпуна, већ најважније, како би се користио онај који хоће да прати саму науку и методику овог предмета. Начин излагања мисли у овој књизи јасан је и разумљив. Краткоћа и збијеност, живост и свежина стила чиио пријатан утисак на читаоца. Имајући на уму да је пракса сама за себе једносграна, желети је да ова књига допре до руку свију учитеља, да је они добро проуче и њоме се користе у раду, који треба да се руководи начелима савремоно педагошке науке. Јагодина Крета Јоник