Prosvetni glasnik

512

иросветни гласник

По томе расиису, ученику, који је лежао од великнх богиња или скарлетине (шарлаха,), још 40 даиа иосле оздрављеља није слободио у школу долазити; опима који су боловали од малих богиња 16 дана, од заушака 10 дана од велпког кашља 21 дан. Ну лекару, ко.ји је ученика лечио од сиоменутих заразних болести, остављено је, да ирема своме нахођењу и потреби тај минимални рок још и продужи. * Број студенткиња на аустриским универзитетима. — Црошлога семестра број студенткиња па аустријским универзитетима постигао је свој максимум. Када се узму у рачун све редовне и ванредие студенткиње и хоспитанткиве, онда се види, да су прошлога семестра на ауетријским упиверзитетима училе 1323 студенткиње. Од 347 иматрикулисаиих (редовних) студенткиња па осам аустријских универзитота било је на универзитету у Г>еч :у њих 120 (33 на медпдинском и 87 на фплозофском Факултегу); у Кракову 98; у Лавову (Лембергу) 64; на ческом универзитету у Драгу 34; у Грацу 14; на немачком универзигету у Прагу 12; у Черновицу 4 и у Инсбруку 1 (на филозофском Факултету). Од 550 ванредних ученица (које немају средњешколску матуру са латинским језпком) студирало је њих 13 медицину, а 537 ФилозоФију и то : у Бечу 175, у Кракову 171, у Лавову 112, на ческом универзитету у ГГрагу 57, у Грацу 52, у Черновицу 38, на немачком универзитету у Прагу 26 и у Инсбруку 18. Сем споменутих редовних и ванредних студенткиња учило је на споменутим универзитетима још и 426 хоспптанткиња. Свега је било студенткиња 1323, број којл релативно далеко нревазилазп број правих студенткпња у Немачкој, јер на 21-ом пемачком универзитету било је свега само 138 редовних ученпца а све остале, њих 1769 на броју, биле су хосппганткиње. * Нов професор географије. — Савег ФилозоФскога Факултета у бечком уииверзитету решио .је, ла за проФесора геограФије на место дворског саветника, ироФесора д-ра Пенка позове дра Едуарда Брикнера, ироФесора у халешком универзитету. НроФесор Брикнер, извештен, одазвао се иозиву бечког универзитета и почеће предавања почетком зимског семестра 1906.1907. школске године. * Матуранти — злочинци. — Из Граца јављају, да .је недавно иреко ноћ учињена ировала у зграду тамошње реалке. Злочинци су избушили рупу на вратима канцеларије лроФесора Ренера и суплента Сионде и кроз и.у су св увукли у унутрашње просторије. Одатле су узели, илн тачннје казано, украли један део писмених матуригетских радњи, клаеиФикациони каталог старпјег VII. разреда и још неколике каталоге II. и III. разреда. И на вратима других неких канцеларија виде се трагови од бушења. ПроФесори су мишљења, да тај дрски упадај нико други није извршио, ието сами матуранти. * Објашњен.е оба снола у школама. — Мађарско Феминистичко друштво обратило се на пештански магистрат и на угарско министарство просвете са молбом, да се у наставни. план, а у предмет за ту ствар најиодеснији увуче и наука — објашњење о оба спола, о мушком и о женском. Изгледа да би природне науке и хигпјена били најзгоднији предмот за тај посао. За модус објашњења поменуто друштво је уиозорило надлежне власти на онај у на-